(1984) Neke velike misli Duška Radovića, iz njegove antološke zbirke "Beograde, dobro jutro"

- Žene koje su se dobro udale, jutros idu kolima na posao. Voze ih muževi koji su se loše oženili.

- Roditelji, počnite da bijete svoju decu kad osetite da su počela da liče na Vas.

- Volite se kad niste zajedno. To je prava ljubav. Ko ume da voli samo kad je zajedno, taj ne pravi pitanje s kim je.

- Ako već tučete decu, tucite ih bez razloga, jer su svi drugi razlozi gluplji.

- Ko se sinoć nabokao hladnih pihtija, prelivenih sirćetom i posutih suvom ljutom paprikom, noćas je imao naučnofantastične snove. Ko je legao gladan - sanjao je pihtije.

- Mlade vaspitačice u beogradskim obdaništima pričaće deci i ovog jutra bajke. To su setne priče o tome - šta se stalno dešava princezama, a nikad vaspitačicama.

- Ko nema u glavi ima u nogama, ko nema u nogama ima u banci, ko nema u banci ima nešto u Grockoj, ko nema ni u Grockoj - naći će mu se nešto u mokraći. Niko baš nije da neme nigde i ništa.

- Mnoge mlade udovice izgledaju privlačno i koketno - sa onim obojenim plavim kosama, sa onim crnim šlajerima, nemarno prebačenim preko ramena, sa kratkim crnim suknjama i visokom štiklama. To je pouka mrtvima, da znaju šta su sve izgubili time što su umrli.

- Juče je jedan roditelj zavapio na roditeljskom sastanku : Dajte mi dobro dete, pa ćete videti kakav sam ja otac !

- Probudili se jutros debeli muž i debela žena i posmatraju se u ogledalu. Sličnosti im rastu, a razlike im se smanjuju......

Sada veće dalekog 16.08.1984 umro je dobar čovek, veliki pisac, novinar, "beogradski petao, dečiji pesnik i aforističar Duško Radović - duša Beograda. Ostaće još dugo godina (onima što danas imaju preko četrdeset godina) sećanje na kultnu emisiju Studia B "Beograde, dobro jutro", gde nam je svakog jutra pričao priče koje smo svi znali i osećali, ali nikad tako nešto nismo rekli ili napisali. Kažu za neku slovenačku delegaciju iz tih godina, da su ih pitali šta bi iz Beograda poneli. Oni su rekli "Prvo bi poneli Duška Radovića!"