Pšenica u dobrom stanju, sledi prihrana

Pšenica kojom je minule jeseni posejano nešto više od 500.000 hektara u dobrom je stanju ocenjuju agronomi. Ratarima predstoji prihrana useva,važna agrotehnička mera, koju ne bi trebalo, raditi bez prethodno urađene analize zemljišta na sadržaj lakopristupačnog azota.

Dr Nikola Hristov, stručnjak novosadskog Instituta za ratarstvo i povrtarstvo, rekao je za RTV da bi na onim pšeničnim poljima gde je analizom utvrđen manji deficit azota trebalo prihranu uraditi u dva navrata.

Prvu prihranu treba uraditi ovih dana, ako to vreme dozvoli, azotnim đubrivima i to 60 do 80 procenata od ukupne količine, a drugu krajem februara i početkom marta.

Kako navodi Hristov na pojedinim parcelama, poljoprivrednici će možda morati da rade prihranu samo u jednom navratu što zavisi od nastupajućih vremenskih prilika kao i utvrđenog sadržaja lakopristupačnog azota u zemljišnom profilu.

On dodaje da poljoprivrednici treba obavezno da obilaze svoje parcele zbog povećane brojnosti glodara kako bi na vreme uradili njihovo suzbijanje.

Takođe, treba pratiti i zdravstveno stanje te ozime strnine, kako bi se na vreme odreagovalo preventivnim tretmanima fungicidima ukoliko se konstatuju simptomi gljivičnih oboljenja na žitima. Hemijsku zaštitu u pšeničnim poljima treba raditi u konsultaciji sa stručnjacima za zaštitu bilja.