Naše traktore "pojelo" vreme - Poljoprivredna mehanizacija kojom se obrađuju srpske njive stara, u proseku, 18 godina

Srpske njive dobro i rađaju s obzirom na starost mehanizacije kojom se obrađuju. Većina traktora na našim oranicama kupljena je pre 18 godina. Problem zastarelih poljoprivrednih mašina najizraženija je na najbrojnijim, malim i srednjim gazdinstvima, a najmlađe poseduju vojvođanski paori.

Podaci Popisa poljoprivredne mehanizacije iz 2012. godine pokazuju da u Srbiji ima više od 500.000 traktora, od čega je 95% blizu punoletstva. Na 26.135 popisanih gazdinstava, registrovan je 31.241 kombajn, od čega je 99% starije od decenije.

- Najveći problem je u tome što mali i srednji poljoprivrednici nisu u mogućnosti da akumuliraju dovoljno kapitala da nabave nove mašine, pa su im traktori stariji od 20 godina - objašnjava profesor Nedeljko Malinović, stručnjak za mehanizaciju sa novosadskog Poljoprivrednog fakulteta.

- Daleko bolje stanje je na velikim gazdinstvima, koja su imala mogućnosti da obnove "mašinski park". Veliki poljoprivrednici obrađuju po 500 i više hektara, pa imaju od čega da kupe nove traktore. Priključne mašine, međutim, nisu ni oni još dovoljno obnovili, kaže Malinović.

Među "veteranima", prema Popisu, nalaze se i rotofreze, kojih ima 36.685, drljače - 218.161, tanjirače 146.647, plugovi - 336.928 i rasipači mineralnog đubriva - 95.378. Više od 95% ovih mašina je starije od 10 godina.

- Veliki gazde su prodavali slabije traktore i kupovali moćnije mašine, kojima su ih menjali - objašnjava Malinović. - Samim tim, sada imamo situaciju da su velike i jake mašine na poljima u Srbiji relativno mlade, dok su mali traktori zadržali značajne godine starosti. Sličnu situaciju imamo i sa kombajnima. Oni su takođe gledano u proseku, podmlađeni, ali samo na velikim gazdinstvima. Mali su zadržali kombajne "zmaj", a ta fabrika već 20 godina nije u igri, dok su veliki nabavljali moćne mašine iz uvoza.

On smatra da bi država trebalo da napravi program kojim bi se pomogla obnova poljoprivredne mehanizacije. S obzirom na to da se naš poljoprivrednik teško zadužuje, Malinović veruje da bi taj program trebalo da podrazumeva robnu razmenu, odnosno, žito ili kukuruz u zamenu za traktor ili kombajn.

Situacija sa uvozom poljoprivrednih mašina gotovo je nepromenjena, kaže Đorđe Mišković, generalni sekretar Udruženja uvoznika poljoprivredne mehanizacije.

- Uvezli smo oko 1.200 novih i oko 800 polovnih mašina - kaže Mišković. - Samim tim, imamo stagnaciju u uvozu. Malo povećanje može se zabeležiti u uvozu polovnih traktora.

Zbog nedostatka novca na selu, često se uvoze polovne mašine, a to podrazumeva zastarelu tehnologiju, motore koji ne poštuju stroge ekološke norme, a kod kombajna, i veće rasipanje zrna.

Vodeći problem srpske poljoprivrede je i navodnjavanje. Srbija zauzima poslednje mesto u Evropi po broju navodnjavanih hektara. Zvanični podaci upozoravaju da se od 3,6 miliona hektara obradivih površina, sistemi za navodnjavanje nalaze na oko 4%. Agroekonomisti, međutim, tvrde da je taj procenat još poražavajući, pa da dolazi i ispod 2% navodnjavanih površina. Kako objašnjavaju, kada bi Srbija počela da navodnjava sve površine koje može, dobijali bi dve žetve godišnje. Uz to, obradive površine bi se uvećale za oko 25%.