Fabrika "Petar Drapšin" u stečaju - Dugovanja 13 mil EUR

Stiglo je i zvanično iz Agencije za privatizaciju da smo na listi preduzeća u kojima se uvodi stečaj i da imamo rok od 60 dana da pripremimo socijalni program za radnike - potvrdio je "Novostima" Siniša Nedeljkov, komercijalni direktor fabrike "Petar Drapšin".

Kao razlog za stečaj, u Agenciji je zvanično navedeno da u fabrici metalnih proizvoda, koja zapošljava 57 radnika i redovno im isplaćuje zarade, "nema privrednih aktivnosti".

- Nismo mogli da poverujemo, kada smo videli ovakvo objašnjenje - ogorčen je Nedeljkov. - Račun nam je, istina, u blokadi, ali ne zbog naše greške, već greške prethodnih kupaca sa kojima je i raskinut ugovor o privatizaciji, zbog neispunjavanja obaveza. I pored toga, naša proizvodnja radi i mi smo isplatili sve zarade za prošlu godinu.

Komercijalni direktor ističe kako u fabrici nemaju nameru da se žale na ovakvu odluku Agencije, jer smatraju da time neće postići efekat.

- Kome da se žalimo kada je odluka Vlade Srbije da se naše preduzeće, i pored osam zainteresovanih kupaca, nađe na spisku 188 firmi za stečaj - kaže Nedeljkov.

- Nadamo se da će bar kupci, koji su zaista pokazali veliko interesovanje za našu fabriku, uspeti nešto da promene. Mi, nažalost, nismo u mogućnosti da nešto uradimo i ne preostaje nam ništa drugo, nego da pripremimo socijalni program, kako radnici ne bi ostali i bez otpremnina.

Za "Drapšin" je, podsećamo, zainteresovano osam ozbiljnih kupaca, koji su na vreme dostavili pisma o namerama i sve vreme su u kontaktu sa poslovodstvom fabrike. Za kupovinu su zainteresovane, uglavnom, firme iz Srbije veoma slične delatnosti, ali su ozbiljne namere pokazali i inostrani partneri, među kojima i italijansko-francuska holding kompanija "Valerio", koja želi da kupi svu imovinu.

- Nadam se da će potencijalni kupci uspeti nešto da urade. Ozbiljno su zainteresovani, a ulazak u stečaj bi im samo produžio čekanje i zakomplikovao kupovinu.

Dug 13 mil EUR

Fabrika se nosi sa dugom od oko 13 mil EUR, koji je stvorilo bivše poslovodstvo, posle privatizacije 2004. godine, kada su je kupili za 105 miliona dinara. Sa prvim kupcem, međutim, raskinut je kupoprodajni ugovor, zbog navedenog duga, ali i zbog neizmirivanja obaveza prema Agenciji za privatizaciju.