Rezultati projekta "ITAILRISK" - deponije pepela na termoelektranama nisu radioaktivni zagađivači životne sredine

Deponije pepela na termoelektranama u Srbiji nisu radioaktivni zagađivači životne sredine, ali sitne čestice pepela su značajan uzročnik povećanog stepena oboljenja respiratornih organa kod dece i odraslih, rezultati su trogodišnjeg ispitivanja sprovedenog kroz međunarodni projekat "INTAILRISK".

Ovo su, u najkraćem, podaci koji su juče (29. maj 2007. godine) u Termoelektrani "Nikola Tesla" B kod Obrenovca predstavili koordinator projekta "INTAILRISK" Zora Žunić i zamenik sekretara za zaštitu životne sredine Grada Beograda, Elizabet Paunović.

Žunić je ukazala da je ovim međunarodnim projektom po najnovijim evropskim metodologijama ispitivan direktan štetan uticaj na životnu okolinu pepela sa termoelektrana, kao i raspodela radionuklida, putem vetra, površinskih i podzemnih voda.

- Istraživanje je u Srbiji sprovedeno na najvećim deponijama pepela smeštenim uz termoelektrane "Nikola Tesla" A i B kod Obrenovca - navela je ona i dodala da su radionuklidi prisutni na samim deponijama, ali da su pozemne i površinske vode oko tih odlagališta vrlo slabo ili uopšte nisu kontaminirane.

Ohrabrujuće podatke o zanemarljivoj kontaminaciji naših deponija pepela radionuklidima u koje spada i radon, uzročnik kancera pluća i želuca, donekle su poništili rezultati istraživanja o česticama pepela.

- Sitne čestice pepela, koje se razvejavaju vetrom po životnoj okolini sa navedenih deponija, značajni su uzročnik oboljenja respiratornih organa, naročito kod dece - upozorila je Elizabet Paunović.

Deca iz okolnih sela, Grabovac i Draževac, imaju i nekoliko puta veće mogućnosti, prema rečima Elizabet Paunović, da obole od astme nego njihovi vršnjaci koji ne žive u blizini deponija pepela.

Naglasila je, međutim, da je "Elektroprivreda Srbije" u poslednjih nekoliko godina učinila mnogo na sanaciji pepelišta, što ohrabruje da će se nastaviti sa takvom praksom.

Projekat "INTAJLRISK" je sproveden u Sloveniji, Hrvatskoj, BiH, Albaniji, Srbiji i Mađarskoj. Vredan je milion EUR od čega je Srbiji pripalo 10% uloženih sredstava.