(Ekonomist) Uspešne opštine: Loznica - Doterivanje za ulagače

Dan pred formiranje nove Vlade, Loznica je bila kao pod blokadom. Ovom gradu u zapadnoj Srbiji, u čijoj blizini se nekad vodila čuvena Cerska bitka, nije moglo da se priđe od putara, kamiona i bagera. Dok je u većem delu Srbiji sve stalo u neizvesnosti ko će sesti na državni vrh, oko Loznice, i u samom gradu, na majskih trideset stepeni na sve strane su „prštali“ vreo asfalt i šljunak. Baš kao da je „špic“ predizborne kampanje.

(Vidoje Petrović)

Vidoje Petrović, predsednik opštine Loznica, u šali komentariše da je njegova opština obrnut slučaj – ovde se mnogo više radi tokom cele godine, nego u izbornoj kampanji. Kako kaže za Ekonomist magazin, putari su aktivni na rekonstrukciji magistralnog pravca Šabac - Loznica, uređuju se lokalni putevi, kao i gradske ulice. „Cilj nam je da kroz infrastrukturno uređenje podignemo ne samo kvalitet života građana, već i da Loznica dobije jasnije obrise grada i tako se probliži investitorima koji žele da započnu posao ovde“, objašnjava Vidoje Petrović, inače kadar stranke G17 plus. Uz to, aktuelna je gasifikacija opštine, nakon što je u prethodne dve godine urađeno oko 60 kilometara primarne i sekundarne gasovodne mreže.

Pozadina očigledne slike da se u ovom gradu nešto dešava, leži u činjenici da su opštinski organi u prethodne dve i po godine stvarali preduslove za unapređenje grada. Najpre je donet Generalni urbanistički plan, zatim je urađena Strategija privrednog razvoja opštine Loznica. Nakon toga je uz pomoć USAID formiran moderan Opštinski uslužni centar koji je trebalo da unapredi opštinsku administraciju. Međutim, problem je bio, baš kao kod većine srpskih opština, to što je u Loznici nedostajalo dobrih projekata. Ipak, uključivanjem u MEGA program za podsticaj ekonomskog razvoja opština koji finansira USAID, Loznica je prošle godine realizovala tri projekta. Prvo, osnovana je Kancelarija za lokalni ekonomski razvoj (LER kancelarija). Drugo, formirana je Zona unapređenog poslovanja. I treće, urađen je Strateški akcioni plan 2007-2011 koji je najneposrednije definisao razvoj grada u narednih 5 do 10 godina. Petrović s ponosom kaže da je Akcioni plan rezultat partnerstva javnog i privatnog sektora. U velikoj grupi ljudi koja je učestvovala na izradi Plana, polovina je bila iz javnog sektora, drugu polovinu su činili predstavnici privatnog sektora.

(Tršić)

Od 61 projekta u Akcionom planu, za 28 projekata Opština je dobila podršku od prethodne Vlade u vidu 11,2 miliona evra iz Nacionalnog investicionog plana. „Ovako lepo vreme nam je išlo na ruku pa nismo imali pauzu u građevinskoj sezoni. Ni u vreme poslednje izborne kampanje nismo prekidali rad“, otvoreno će Petrović.

Lep položaj
Ono što Loznicu snažnije kvalifikuje u odnosu na druge opštine su dobra geografska pozicija i blizina prestonice, aerodroma i autoputa, kao i činjenica da je na desnoj obali Drine pogranična opština sa Bosnom i Hercegovinom. Jedina je opština u Srbiji sa dve banje. Ima i kvalifikovanu radnu snagu, naročito u oblasti tekstilne i hemijske industrije. Ipak, čelnici lokalnih vlasti svesni su da Loznica, bez obzira na svoje potencijale, širom Srbije ima oštru konkurenciju u više opština koje sa uspehom privlače investitore i rešavaju lokalne probleme. Prvi adut na koji će „igrati“ lokalna vlast u kreiranju povoljnijeg investicionog ambijenta jesu posebni uslovi za izdavanje gradskog građevinskog zemljišta. Najpre, izdavanje tih dozvola se svelo na nekoliko dana, pod uslovom da investitor ima odgovarajuće saglasnosti od resornih ministarstava. Zatim, smanjene su lokalne takse.

„Cena za građevinsko zemljište je 7 evra po kvadratu, s tim da, u zavisnosti od toga koliko investitor uposli radnika, cena može biti i jedan evro po kvadratu. Sa većim brojem radnika cena opada“, precizira Petrović olakšice za buduće investitore.

(Banja Koviljača)

Opštinske vlasti su, takođe, shvatile da moraju da se otvore za različite projekte u kojima učestvuju lokalne samouprave. To je uticalo da se Loznica nađe u grupi 10 opština u okviru MEGA projekta. Iskustvo u MEGA projektu i saradnja sa drugim opštinama, od kojih je samo trebalo prekopirati uspešna rešenja, načinili su od lokalne administracije brz i efikasan servis. Po principu jedinstvenog šaltera, Lozničani na jednom mestu mogu da obave sve usluge iz nadležnosti opštinske administracije.

Sledeći korak u stvaranju efikasne uprave je „sistem 96“, po uzoru na opštinu Inđija. Uvođenje ove „novotarije“ trebalo bi da se promoviše na dan opštine Loznica 16. juna, otkriva za Ekonomist magazin Vidoje Petrović. Taj sistem, kako objašnjava predsednik opštine, omogućava kompletno umrežavanje javnih preduzeća, javnih ustanova i deo organa državne uprave koji posluju u Loznici. „Cilj je da 24 časa imamo na liniji operatera kome građani mogu da iznesu bilo koji problem, ulože žalbu ili iznesu pohvalu. U istom momentu, to treba da bude odaslato na jednu od 25 adresa, i da u roku od 96 sati građanin dobije povratnu informaciju“, precizira on.

ekonomskih potencijala Loznice je, pak, zadužena Kancelarija za lokalni ekonomski razvoj (LER) koja je formirana u oktobru prošle godine uz pomoć MEGA programa. Kancelarija je bukvalno krenula od nule, kaže za Ekonomist magazin Ljiljana Nikolić, rukovodilac LER Kancelarije koja obuhvata nekoliko tehnički opremljenih prostorija u zgradi opštine. Danas ova Kancelarija, između ostalog, može da ponudi zanimljiv promotivni materijal o Opštini, informacije o kreditima i bazu potencijalnih „grinfild“ i „braunfild“ lokacija u Loznici.

Zona koja obećava
Prioritet u razvoju Loznice je realizacija projekta industrijske zone Šepak u kojoj su gotovo završeni pogoni poznate italijanske fabrike čarapa i rublja, „Golden Lady“. Šepak je prostor od 90 hektara, na dva kilometra od centra grada, baš uz regionalni put. Ukupna vrednost projekta je devet miliona evra, a u toku je realizacija prve faze uređenja Zone od 18 hektara. Početkom jula, krenuće javni poziv za potencijalne investitore, najavljuje predsednik Opštine. Paralelno sa tim, biće realizovana izgradnja puteva, dovođenje gasa, vode i telefonskog priključka u Zonu. Otprilike u isto vreme, nadležni u Opštini očekuju završetak prve faze gradnje fabrike „Golden Lady“ koja će u startu uposliti od 400 do 600 radnika. Inače, to je prva velika investicija i u Loznici, i u zoni Šepak. Zanimljivo je, takođe, da svi koji bi želeli posao u ovoj fabrici, kod obezbeđenja gradilišta mogu da preuzmu formular, popune ga na licu mesta i tu ostave. Kako je novinaru Ekonomist magazina rekao jedan od čuvara, od decembra prošle godine, predat je veliki broj prijava, a menadžment iz Valjeva, gde „Golden Lady“ takođe ima manju fabriku, redovno preuzima lozničke prijave za posao. Vidoje Petrović ističe da su Italijani vrlo zadovoljni odnosom sa lokalnim organima, te bi moglo da se desi da odmah završe kompletan proces izgradnje fabrike. Po planu, to su hale od 48.000 kvadrata, na skoro pet hektara, u kojima bi posla bilo za 1.000 radnika.

U ovom trenutku, kaže Petrović, na adresu LER Kancelarije, stiglo je 14 pisama o namerama za industrijsku zonu Šepak. Najveće je interesovanje švajcarskih i italijanskih kompanija iz drvoprerađivačke oblasti, ali i investitora iz tekstilne i hemijske industrije. Ovo drugo ne treba da čudi, s obzirom da Loznica ima tradiciju u proizvodnji tekstila. Međutim, ta činjenica je u isto vreme ovdašnja „kost u grlu“, s obzirom na nezavidnu poziciju nekadašnjeg socijalističkog giganta Viskoze. Sa nekadašnjih 11.500 zaposlenih, ovaj holding je spao na hiljadu radnika koji žive na minimalcu. Sreća u nesreći je, može se čuti od Lozničana, što su sa sunovratom Viskoze i njenih dimnjaka, bar prodisali građani . U februaru su iz celog Holdinga prodate samo tri fabrike, a pre nekoliko dana je Agencija za privatizaciju najavila da se prodaja preostalih 10 fabrika, zakazanih za 31. maj, odlaže za 28. jun. Prema rečima Vidoja Petrovića, opština je pripremila strategiju u slučaju najgoreg scenarija - da deo fabrika Viskoze ostane neprivatizovan. „To je prostor od 180 hektara koji je infrastrukturno opremljen i može da se koristi. Opština je planirala da u onom delu Holdinga koji ne dobije svog kupca razvije biznis inkubatore i industrijske parkove. Time bi se na toj lokaciji stvorila još jedna industrijska zona“, objašnjava on.

Kočnice
Opštinski zvaničnici ne uljuljkuju sebe da je sistem Viskoza u potpunosti održiv. Zato su prioritet u razvoju Opštine mala i srednja preduzeća koja apsolutno dominiraju u privrednoj strukturi Loznice. Uporedo, Opština „prati“ i poljoprivrednike, s obzirom da je 50 odsto teritorije Loznice ruralni deo. Prošle godine je iz gradskog budžeta izdvojeno 12 miliona dinara za beskamatne pozajmice koje treba da podstaknu razvoj privrede kroz projekte samozapošljavanja. Takođe je izdvojeno šest miliona dinara za pozajmice poljoprivrednicima. U ovoj godini je taj proces nastavljen.

„Uveliko je u pripremi otvaranje agrobiznis centra koji treba da obezbedi podršku agraru i organizuje seljake kao bi se lakše za njih ugovarali poslovi u okviru ovog regiona, ali i sa inostranstvom“, najavljuje Petrović. Takođe, ovih dana u Loznici biće otvorena kancelarija za mlade kako bi im se pružila prilika do uzmu aktivnije učešće u radu lokalne zajednice.
Bez obzira na sve pomake u unapređivanju lokalne zajednice, zvaničnici Loznice će se požaliti na iste one kočnice na koje ukazuje većina lokalnih samouprava u Srbiji. Jednom rečju - žele decentralizaciju. Petrović kaže da je Loznica tražila da dobija status i ovlašćenja grada jer ispunjava sve uslove. „Loznica ima odlične odnose sa susednim opštinama, ali Loznica ne treba da bude talac zato što su joj susedi malo veći Šabac i malo veće Valjevo. Onda se nađemo u lepezi malih opština Koceljeva, Vladimirci, Krupanj koje, sve kad se sastave, nemaju ni stanovništvo ni teritoriju kao Loznica“, smatra Petrović.

Cilj je, kaže on, da Loznica opet postane regionalni centar, i tako povrati ugled iz vremena kada se ko zna koliko ljudi iz BiH školovalo u gradu Vuka Karadžića, Jovana Cvijića, Miće Popovića i Aleksandra Petrovića. I kada je ko zna koliko dece iz regiona ugledalo svet baš - u lozničkom porodilištu.

Lična karta opštine Loznica

Površina: 612 km2
Broj stanovnika: 86.412
Broj zaposlenih: 20.783
Broj nezaposlenih: 15.515
Udaljenost od Beograda: 139 km

Šta ne treba propustiti u Loznici?

Preporuka Vidoja Petrovića, predsednika opštine Loznica
- Tršić
- Manastir Tronoša
- Banja Koviljača
- Splavarenje Drinom
- Vukov ručak (autentično pripremljena hrana kao u vreme Vuka Karadžića)
- Paraglajding sa Gučeva

Reč preduzetnika

(Milan Mihailović)

Milan Mihailović je direktor preduzeća Grafika Tim. To je srednje preduzeće sa 35 zaposlenih i 2.500 kvadrata poslovnog prostora. Delatnost firme je priprema za štampu i štampa, a proizvodni program obuhvata etikete, komercijalnu ambalažu, kataloge i prospekte. „Nismo tražili stranog partnera, ali u budućnosti što da ne“, kaže Mihailović čija je kancelarija puna ambalaže i promotivnog materijala poznatih prehrambenih, farmaceutskih i finansijskih kompanija. Ova kompanija sarađuje sa 300 firmi na potezu od Banja Luke, Sarajeva, do Novog Sada i Beograda. Mihailović se nada da će italijanska fabrika za proizvodnju čarapa i rublja Golden Lady kada se uskoro otvori, biti partner Grafike Tim. „Moje informacije su da ta kompanija zasad ambalažu nabavlja u inostranstvu. Biće nam drago ako budemo mogli kod njih da dobijemo posao, jer je to velika fabrika koja će biti u našoj blizini. Oni imaju dosta dobar kvalitet u obradi papira, ali i mi koristimo uvozne materijale iz Italije, Austrije i Francuske i uvozne nemačke mašine“, nada se Mihailović.

(Milenko Radeljac)

Milenko Radeljac je vlasnik najveće pekare u Loznici koja zapošljava 36 radnika, a uskoro otvara i poslastičarnicu u Zoni unapređenog poslovanja. Zona je skoro otvorena, nakon što je jedna od centralnih ulica renovirana i pretvorena u najprivlačniju poslovnu lokaciju u gradu. „Sada imamo više mušterija, a za vlasnike lokala u Zoni je dobro što su skočile kirije“, smatra Radeljac. On otkriva da čeka plac u industrijskoj zoni Šepak kako bi svu pekarsku proizvodnju koja je razbijena na više lokacija, objedinio na jednom mestu, i tako smanjio troškove.

(Sneža Perić)

Sneža Perić je član uprave Opšteg udruženja preduzetnika Loznice i vlasnica lokalnog kafića. „Uvođenjem Agencije za privredne registre, došlo je do velikih poteškoća u postupku za otvaranje radnje. Ranije je bilo daleko lakše da to uradimo u odeljenju za privredu, ovde u Loznici“, kaže Perićeva. Ona je zadovoljna nivoom podsticajnih sredstava za otpočinjanje samostalnih delatnosti, kao i sa ponudom kredita. Međutim, ističe da su preduzetnicima potrebnije subvencije, nego krediti. „Subvencije u pogledu zapošljavanja radnika su neodgovarajuće. Ako su smanjeni porezi na zapošljavanje novih radnika, sigurno su povećani na drugoj strani, ali o tome niko ne govori. Obaveze prema državi su veće iz dana u dan. I drugo, zbog nižeg standarda poreske obaveze treba da budu manje u Loznici, nego u Beogradu“, smatra Perićeva.

poziv na pretplatu na na www.ekonomist.co.yu