ĐELIĆ: Akcije NIS, EPS i Telekoma izlaze na berzu

(Božidar Đelić)

Vlada Srbije odlučna je u nameri da ojača srpsko tržište kapitala između ostalog i time što će uz strukturno restrukturiranje javnih preduzeća omogućiti i izlazak akcija NIS, EPS i "Telekoma" na berzu. Do letnje pauze Vlada će usvojiti strategiju restrukturiranja javnih preduzeća sa precizno utvrđenom satnicom, kako bi svi učesnici na tržištu kapitala znali šta će i kada biti urađeno sa javnim preduzećima.

Plan je, takođe, da se do kraja godine revidira poreski okvir, naročito kada je reč o oporezivanju kapitalne dobiti od hartija od vrednosti, kako bi se stvorili uslovi da Beogradska berza postane konkurentna sa berzama u okruženju. Apsurdno je, naročito ako je reč o fizičkim licima koja trguju na berzi, da plaćaju 20% poreza na kapitalnu dobit - izjavio je juče (5. jun 2007. godine) obraćajući se učesnicima Treće godišnje konferencije o budućnosti tržišta kapitala na Balkanu, koju je organizovala "Ekonomist Media Group", potpredednik Vlade Srbije, Božidar Đelić.

Naglašavajući da je potrebno ojačati instituciju Komisije za hartije od vrednosti, koja od "oktobra prošle godine praktično funkcioniše u v.d. stanju", Đelić je nagovestio izbor njenih članova, ali je najavio i preispitivanje Zakona o hartijama od vrednosti na koji stručna javnost ima dosta primedbi. Kao poslednji potez vlade usmeren ka jačanju tržišta kapitala Đelić je, govoreći o nastavku privatizacije finansijskih organizacija, pomenuo privatizaciju DDOR i "Dunava", kao i nekih banaka, ali i prodaju udela države u Komercijalnoj banci.

- Srbija nije u stanju da na duže staze obezbeđuje dvocifrene prinose na državne hartije od vrednosti, jer je to skupa operacija koja je lane Narodnu banku Srbije koštala 350 mil EUR. Trudićemo se zato da državne hartije budu manje atraktivne za investitore kako bi se oni više okrenuli kupovini privatnih akcija, naglasio je Đelić i kao temu za razmišljanje ponudio ideju o stvaranju jedinstvene Balkanske berze umesto ponude, da svaka od pojedinačnih berzi na Balkanu bude preuzeta od strane Bečke, Solunske, Atinske, ili Budimpeštanske berze.

Prema rečima Gordane Dostanić, direktora Beogradske berze, seljenje kompanija sa vanberzanskog tržišta, na kome su se našli po sili zakona, na listing A ili B, dalo bi značajan doprinos razvoju tržišta kapitala i pružilo prave informacije potencijalnim investitorima.

- Teško je, međutim, prihvatiti objašnjenje zašto se kompanije u Srbiji ne odlučuju za takav korak iako dosta njih zadovoljava, inače, veoma stroge kriterije listiranja, pa trenutno imamo samo jednu listiranu kompaniju - izjavila je Dostanićeva.

Komentarišući brzi rast svih berzanskih indeksa, kao i promet koji je ostvaren tokom poslednjih šest meseci, direktor Beogradske berze istakla je da je to jedina berza u regionu koja ne trguje najatraktivnijim hartijama od vrednosti - akcijama javnih preduzeća, i uprkos tome, beleži rast indeksa veći od rasta indeksa na berzama u istočnoj Evropi, a po učešću tršišta kapitala u GDP značajno premašuje Rumunsku i Sofijsku berzu.

Slavko Carić, potpredsednik Erste banke, put u napredak tršišta kapitala vidi pre svega u listiranju kvalitetnih hartija na Beogradskoj berzi, a potom u regionalnom povezivanju berzi. Uz napomenu da je tržišna kapitalizacija Beogradske berze za godinu dana povećana za 220%, on je naglasio da dalje povećanje tržišne kapitalizacije izlaskom na berzu hartija od vrednosti javnih preduzeća znači ne samo mnogo za razvoj finansijskog tržišta nego i za rast GDP i zaposlenosti.