Obuka za rukovanje pesticidima ključna za bezbednost hrane

Podaci fitosanitarne inspekcije iz druge polovine prošle godine pokazuju da bezbednost hrane koju jedemo nije toliko alarmantna. Od oko 500 uzoraka domaćih proizvođača, u 7 su pronađeni ostaci pesticida u nedozvoljenim količinama, i to u jabukama, šljivama, grožđu, spanaću, krastavcima, paprikama.

Spasoje Stajić iz Opova je poljoprivrednik pola veka. Kaže da još od perioda bivše Jugoslavije nije imao nijednu obuku za rukovanje pesticidima.

Stajić kaže da mu 20 godina niko nije držao obuku za rukovanje pesticidima, a nikada nije video da su inspektori dolazili na pijacu da uzmu uzorak hrane.

U Ministarstvu poljopripvrede kažu da od 2008. godine obučavaju poljoprivrednike kako da rukuju pesticidima. Od tada do danas obuku je prošlo 3.500 onih koji stavljaju robu u promet, a u Srbiji je registrovano čak 780.000 poljoprivrednih gazdinstava.

Iako je nepravilno rukovanje pesticidima opasno po čovekovo zdravlje i životnu sredinu, na obuku, za sada, ide samo onaj ko želi.

- Trenutno su u izradi izmene i dopune Zakona o sredstvima za zaštitu bilja koji će predvideti obavezu da se, i pored drugih obaveza, svi poljoprivredni proizvođači obuče da mogu pravilno da primenjuju sredstva za zaštitu bilja - navodi načelnik fitosanitarne inspekcije Nenad Milojević.

Čak i kada se sredstva za zaštitu bilja koriste pravilno, ona mogu biti štetna ako sadrže veću količinu tzv. toksikoloških nečistoća. Srbija nema laboratoriju za tu vrstu analiza, kažu u Udruženju proizvođača sredstava za zaštitu bilja.

Nekoliko proizvoda s našeg tržišta pre dva meseca poslali su na ispitivanje u češku laboratoriju. Tvrde da su pronađene nečistoće u količinama većim od dozvoljenih.

- Četrdeset i pet odsto sredstava, koja se nalaze na tržištu, registrovana su sa minimumom dokumentacije, znači bez potpunog dosijea, oni sami sa sobom nose određene rizike. Rizici postoje po zdravlje ljudi, po bezbednost hrane i svakako rizik za životnu sredinu, jer se ispuštaju u životnu sredinu, a nepoznato je šta oni sadrže - ističe Dragana Dimitrijević iz Udruženja proizvođača sredstava za zaštitu bilja "Secpa".

Kriterijumi koje treba ispuniti da bi se preparat za zaštitu bilja našao na srpskom tržištu, pooštreni su Zakonom iz 2009. godine. Međutim, pesticidi se i dalje registruju po Zakonu iz 1998.

- Pošto mi kao društvo nismo uspeli da implementiramo sve propise iz EU kako bi se radilo po novom zakonu o sredstvima za zaštitu bilja zato se radi izmena i dopuna zakona u kome će preciznije stajati kad i kako se radi registracija sredstava za zaštitu bilja - dodaje Nenad Milojević.

Nadležni uveravaju da će Predlog Zakona o izmenama i dopunama Zakona o sredstvima za zaštitu bilja biti usvojen ove godine.