Kako će firme da vrate dugove bankama

Od 35 slučajeva sporazumnog finansijskog restrukturiranja, 27 postupaka je završeno, a vrednost tog duga je 23 mil EUR. Posao u kome posreduje Privredna komora Srbije jedan je od načina da privredna društva ne odu u stečaj a da poverioci naplate deo dugovanja. Dugovanja za poreze i doprinose prema državi ne mogu biti deo restrukturiranja.

Visok nivo nenaplativih kredita obesmišljava kreditne odnose između privrede i banaka. Većina firmi nije namerno ušla u probleme, ali kada one tonu, to pravi gubitke i bankama. Međutim, oprezni su i klijenti i banke, pa je novih kredita sve manje iako banke imaju para.

- Podaci kažu da su one imale manju zaduženost u februaru u odnosu na januar, odnosno više je vraćeno kredita nego što je uzeto novih. U proseku po jedan procenat i kod građana i kod pravnih lica - objašnjava sekretar Udruženja banaka Srbije Veroljub Dugalić.

Kako firme ne bi odlazile u stečaj i likvidaciju, Privredna komora je odredila elemente sporazuma o finansijskom restrukturiranju, koji imaju oznaku tajnosti. Ukoliko firma želi posredovanje, popunjava zahtev i plaća taksu od 200 EUR.

Posle provere i pregovora sa najmanje dve banke, potpisuje se Ugovor koji predviđa sledeće mere: otplatu u ratama, izmene rokova dospeća kamata i drugih uslova kredita, unovčavanje imovine, davanje dodatnih sredstava, obezbeđjenja od strane dužnika ili trećih lica, pretvaranje potraživanja u kapital i izdavanje hartija od vrednosti.

- Poveriocima ostaju različite mogućnosti: otpisivanje dela duga, dela kamata, jer sve zavisi od visine duga i odnosa između dužnika i poverilaca. Poverioci razgovaraju ravnopravno. To znači da je postupak poverljiv i nigde se u ugovoru ne navodi da je preduzeće u restrukturiranju - ističe Nataša Kecman, direktor u Privrednoj komori Srbije.

Do sada se za naplatu duga od jedne firme javilo čak 268 poverilaca. Svi oni veruju da posle restrukturiranja mogu da naplate bar deo duga, što je bolje od otpisa. Ipak, u sistemsko rešenje loših kredita morala bi da se uključi i država.

- To je davanje podsticaja bankama da se samostalno uključe u otpisivanje nenaplativih kredita nekim poreskim olakšicama. Ubrzavanje stečaja i ubrzanje postupka čime bi se oslobodio deo kapitala koji je sada zarobljen u bankama koje ne mogu da reše ovaj problem čime bi se kreirao ambijent kojim bi se ubrzalo rešavanje ovih nenaplativih kredita - ukazuje Svetozar Tanasković, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu.

Opraštanje dugova za sada nije u planovima ni države ni banaka jer se time podstiče moralni hazard. Cena tog rešenja bi išla na teret države ili banaka, što nije prihvatljivo, jer bi ceo teret pao na poreske obveznike.