Oživela priča o intermodalnom terminalu - U logistički kompleks u Batajnici biće uloženo 15,5 mil EUR

Iako je izgradnja intermodalnog terminala u beogradskom naselju Batajnica pompezno najavljivana još 2012. godine, i ove 2015. smo još na početku. Ali prvi korak je napravljen. Urađena je urbanistička dokumentacija, a Nacrt plana detaljne regulacije za Intermodalni terminal i logistički centar "Batajnica" je na javnom uvidu do 18. maja.

Kompleks intermodalnog terminala i logističkog centra će se prostirati na oko 82,5 hektara, na prostranoj zaravni između železničke stanice Batajnica i autoputa E75.

Intermodalni terminal "Batajnica" će se sastojati iz nekoliko delova, a najvažnija je manipulativna oblast koja će obuhvatiti: dva pretovarna koloseka za kontejnere i jedan dodatni manipulativni kolosek za lokomotivu; saobraćajne trake za prolaz kamiona (prolazna, utovarno-istovarna, rezervna i traka za izlaz u slučaju opasnosti); kontejnersko skladište (tri linije za privremeno skladištenje kontejnera). Takođe, Intermodalni terminal "Batajnica" sadržaće i carinski magacin, postrojenje zaodržavanje, administrativno-kontrolnu i carinsku zgradu.

Kako su "eKapiji" rekli u Ministarstvu saobraćaja, procenjena investicija za izgradnju intermodalnog terminala iznosi oko 15,5 mil EUR, a potrebno je i oko 4 mil EUR za eksproprijaciju zemljišta. Ova investicija ne obuhvata ulaganje u razvoj logističke zone koja će se razvijati u blizini intermodalnog terminala.

Ministarstvo očekuje da se izgradnja finansira iz programa EU - IPA 2015 u visini 85% i minimum 15% ko-finansiranje iz budžeta Republike Srbije.

Ukoliko se izgradnja intermodalnog terminala bude finansirala iz programa EU - IPA 2015, koji bi bio operativan 2016. godine, onda bi usledilo raspisivanje tendera i izbor najpovoljnijeg izvođača, koji bi prvo uradio glavni projekat za izgradnju. U tom slučaju početak radova bi se mogao očekivati u drugoj polovini 2016. godine. Planirano je da izgradnja traje 18 meseci.

Za novi kompleks, novo preduzeće

- Krajnji korisnik i upravljač intermodalnog terminala će biti novo pravno lice koje će osnovati Vlada Srbije – Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, zajedno sa Gradom Beogradom. Ovo pravno lice bi se formiralo neposredno pre početka izgradnje intermodalnog terminala, a do tada će sve investitorske poslove na ovom projektu obavljati Direkcija za građevinsko zemljište i izgradnju Beograda, kako bi se u ovoj fazi projekta uštedelo na troškovima – navodi Ministarstvo.

Dakle, intermodalnim terminalom upravljaće novo pravno lice, a iznajmljivanje zemljišta u okviru logističke zone drugim pravnim licima, vršio bi Grad Beograd u skladu sa potrebama i mogućnostima.

- Logistički centar je mesto za geografsko grupisanje privrednih aktivnosti i nezavisnih kompanija, tako da bi zakupci zemljišta bile kompanije koje se bave transportom, špedicijom, carinom sa pratećim uslugama (skladištenje, održavanje, pakovanje, distribucija robe itd.).

Iako je ranije bilo najave da će se centar prostirati na 180ha, u Nacrtu plana je predviđena površina od 82ha.

- U blizini intermodalnog terminala planiran je razvoj logističke zone na površini od oko 82,5 ha (od čega intermodalni terminal zauzima 13 ha), koje bi Grad Beograd izdavao za skladišne i distributivne kapacitete budućim korisnicima intermodalnog terminala. Površina od 82,5 ha definisana je granicama Nacrta PDR-a i smatra se da će u ovoj fazi navedena površina zadovoljavati potrebe budućih korisnika – navode u Ministarstvu.

Detalji projekta

Budući intermodalni terminal će imati direktnu vezu sa Koridorom 10 kod obilaznice oko Beograda, tj. biće povezan sa železničkom stanicom u Batajnici, a preko servisnog puta za petlju Batajnica. Površina intermodalnog terminala sa pristupnim saobraćajnicama iznosi oko 13 ha.

Intermodalni terminal po idejnom projektu će imati: 3 železnička koloseka-dužine od po 650 m, 4 saobraćajne trake za kamione, kontejnersko skladište, parking za teretna i putnička vozila, upravnu zgradu za terminal, zgradu za carinske organe, mobilna sredstava: 1 manevarska dizel lokomotiva, 1 mobilni kran (reach stacker) i opremu za probu kočnica.

Projektom je planirana izgradnja pristupnog železničkog koloseka u dužini od 600 m i pristupnog puta u dužini od 700 m.

Marija Kambić