Trećina prometa u trgovini u sivoj zoni

Oko 35% prometa u trgovini u Srbiji obavlja se u sivoj zoni, što predstavlja veliki problem za trgovce koji legalno posluju, upozoravaju u Grupaciji trgovaca prehrambenim proizvodima na veliko i malo Privredne komore Srbije.


Više od trećine prometa u trgovini obavlja se u sivoj zoni, najviše na pijacama i u pograničnim područjima, a trgovci, posebno mali, na gubitku su i zbog velikih bankarskih provizija za POS terminale, navode u PKS, prenosi Tanjug.

Promet u sivoj zoni najviše je izražen u pograničnim područjima kao što je Subotica, ali i svim drugim gradovima u Srbiji.

Kako bi se trgovina iz nelegalnih preselila u legalne tokove treba rasteretiti privredu velikih dažbina, poreza i taksi i omogućiti svima da pod istim uslovima igraju tržišnu utakmicu, rekao je zamenik predsednika Grupacije trgovaca prehrambenim proizvodima na veliko i malo Udruženja za trgovinu PKS Mlađan Šumić.

U proteklih nekoliko godina trgovci su suočeni sa padom kupovne moći stanovništva i prometa na malo, kao i velikom nelikvidnošću koja je sve izraženija, istaknuto je na sednici Grupacije, a objavljeno je na sajtu PKS.

Sekretar Udruženja za trgovinu PKS Gordana Hašimbegović ukazala je na neophodnost zajedničke aktivnosti na suzbijanju sive ekonomije svih relevantnih institucija, ministarstava, asocijacija.

Hašimbegovićeva je podsetila da je PKS formirala Međuresornu radnu grupu za suzbijanje sive ekonomije.

Predstavnik Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija Dragan Gajić najavio je izradu Strategije za suzbijanje sive ekonomije koja se, kako je rekao, radi u Ministarstvu državne uprave i lokalne samouprave.

U izradu tog dokumenta uključena su i druga nadležna ministarstva, rada, trgovine, poljoprivrede.

U Ministarstvu trgovine formiran je odsek za suzbijanje sive ekonomije, a očekuje se da će Zakon o inspekcijama biti veliki korak u pravcu suzbijanja nelegalne trgovine, objasnio je Gajić i istakao da najveći problem predstavlja prodaja neregistrovanih trgovaca na pijacama, buvljacima i preko Interneta.

Na sednici Grupacije, trgovci su istakli kao jedan od velikih problema visoke bankarske provizije, koje idu do tri odsto na POS terminale za plaćanje platnim karticama, kao i na elektronsko plaćanje gde provizija ide do 25 dinara po nalogu.

Kako su objasnili, na račun manji od 1.000 dinara, a u malim trgovinama je takvih čak 90%, jer se uglavnom kupuju novine, cigarete i druge sitnice - 15 dinara je provizija banke za POS terminal, a zarada 4,5 dinara pa su mali trgovci na gubitku.

Predstavnici Narodne banke Srbije rekli su da je Centralna banka upoznata sa situacijom i da će uskoro predložiti rešenje toga problema.

Trgovci se takođe zalažu i za izradu novog regulatornog okvira o menici i čeku jer je, po njihovoj oceni, postojeći zakon u potpunosti zastareo.

Udruženje za trgovinu PKS Beograd

Privredna komora Srbije

Ministarstvo turizma i omladine Republike Srbije

Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave Republike Srbije

Narodna banka Srbije Beograd

Grupacija trgovaca prehrambenim proizvodima na veliko i malo Privredne komore Srbije

PKS

POS terminali

trgovina u sivoj zoni

Mlađan Šumić

kupovna moć stanovništva

Gordana Hašimbegović

Međuresorna radna grupa za suzbijanje sive ekonomije

siva ekonomija

Zakon o inspekcijama

Dragan Gajić

Strategija za suzbijanje sive ekonomije

platne kartice

plaćanje platnim karticama

elektronsko plaćanje