"Mikroelektronika" vodi pravo u bolju budućnost

Pravo mesto za najavljivanje 59. Međunarodnog sajma tehnike i tehničkih dostignuća jedna je od reprezentativnih srpskih "fabrika budućnosti" - kompanija "Mikroelektronika". Novinari su imali priliku da se uvere zašto kompanije poput ove vode pravo u budućnost, i to bolju, ali i da čuju zašto su tehnika i industrijalizacija važne za razvoj ekonomije, na kojoj počiva svaka moderna i razvijena država.

Da je "Mikroelektronika" primer kako se u Srbiji pravi uspeh nagaovestio je Aleksandar Ivković, šef marketinga "Beogradskog sajma", najavljujući Nebojšu Matića, vlasnika kompanije "Mikroelektronika".

– Budućnost je zajednički imenitelj za Sajam tehnike, ovaj objekat i čitavu fabriku "Mikroelektronika". Sve deluje još impozantnije ako se zna da je Nebojša Matić sa diplomom Elektrotehničkog fakulteta u realizaciju ovog svog životnog projekta krenuo iz garaže, kao prvog poslovnog prostora. Pošto je teško opisati dokle je od 2001. godine do danas stigao, možda je najilustrativnije reći da DHL dva puta dnevno dolazi po robu u ovu "fabriku budućnosti" i šalje je u 136 zemalja. Prilično je izvesno da će se broj zemalja vrlo brzo promeniti, jer će Kuba uskoro postati 137. izvozna destinacija. Konferencijom za novinare u ovako savremenoj i svetski uređenoj fabrici razbijamo i stereotip o fabrikama kao nizu dimnjaka iz kojih kulja crni dim - rekao je Ivković.

Rečima "želim da vidite kako smo mi organizovali najbitnijih osam sati u životu svakog radnog čoveka" Nebojša Matić je jednostavno predstavio svoju "fabriku budućnosti".

– U njoj mora da bude prijatno, a kompanija je takva tek kada vlasnik proceni da je dostignut dovoljno dobar nivo, baš onakav kakav svaki čovek želi za radno okruženje svog deteta. "Fabrika budućnosti" je tehnička stvar, a život nešto drugo – treba živeti uz rad, samo jedno ili drugo nikada nisu dobro rešenje. Verujem da napredujemo jer od osnivanja kontinuirano radimo na unapređenju ove firme. Trebalo nam je sedam godina da zaradimo prvih hiljadu maraka, a posle je sve bilo lakše - slikovito i uz puno duha predstavio je razvojni put "Mikroelektronike" Nebojša Matić.

(Nebojša Matić)

– Posle prelaska tog najtežeg dela puta sve je bilo lakše. Sada smo stigli do 400 proizvoda, 70 zaposlenih, 56 inostranih partnera, velike četvorke – četiri velika distributera i godišnjeg rasta od 20%. Najbolji kompliment za sve što radimo nedavno sam čuo od jednog partnera iz Nemačke, koji je rekao da se ne seća kada je poslednji put u svojoj zemlji video ovakvu firmu.

Najavljujući više od 500 izlagača iz 23 zemlje, Dragan Zečević, koordinator projekta Sajma tehnike, posebno je istako da na Sajmu prvi put nastupa Irak, tačnije dve softverske firme iz Bagdada. Uz naglašavanje dobre saradnje sa Ministarstvom prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, on je rekao da glavne resurse u svakoj zemlji predstavljaju kreativnost, veština i znanje, a ne novac. Sajam tehnike bi trebalo da doprinese industrijalizaciji, bez koje nema ekonomije, jer bez ekonomije nema ni ozbiljne države.

Reč stručnjaka

Profesor dr Petar B. Petrović, promoter 59. Međunarodnog sajma tehnike i tehničkih dostignuća, rekao je da fabrike nisu istrošen koncept, naprotiv – ostaće nezamenjive i u vremenu postindustrijske ekonomije.

– Evropa ima cilj da do 2030. godine vrati proizvodnju na svoju teritoriju, ali proizvodnju kroz razvijene tehnologije. To je ozbiljan i dugotrajan proces, zadatak za inženjere, ekonomiste ali i državu, zbog centralne regulatorne uloge. Beogradski sajam je u Srbiji prepoznao tu ideju i preuzeo ulogu promotera industrijsko-tehnološkog napretka. Srbija mora društvo potrošača da pretvori u društvo proizvođača, jer mantra da može da se ne radi a da se živi kako treba nikako ne može da se pretvori u stvarnost. Moramo da budemo učesnici događaja, jer niko ne može da nam napravi industriju, a da mi budemo samo nemi posmatrači.

Promoter Sajma tehnike je rekao da Srbija mora da se bavi razvojem industrije, jer nije dobro distanciranje države od kreiranja poslovnog ambijenta. On je naglasio važnost planskog rada i holističkog pristupa, kao i značaj ekološke proizvodnje – nije dovoljno samo raditi, mora se raditi pametno.

– Znam da je teško zamislivo, alo 80-ih smo imali dinamičniji razvoj od Finske, koja je čudo Evrope - rekao je profesor Petrović. – Posle toga su se "desile" 90-te, pali smo i tu i ostali. Narednih 25 godina nismo ništa uradili u smislu pokretanja društva i ekonomije. Značaj inženjerstva je izuzetan, a Srbija će biti uspešna upravo onoliko koliko bude imala jako inženjerstvo, kao glavnu motornu snagu.

Kao jedan od organizatora italijansko-srpskog ekspertskog skupa, koji će biti održan na Sajmu tehnike, profesor Petrović je rekao da je italijanska ekonomija druga u Evropi, peta u svetu, ali i da je ova zemlja prvi spoljno-trgovinski partner Srbije.

"Mikroelektronika" dizajnira i proizvodi softverske i hardverske razvojne sisteme za mikrokontrolere. Ova privatna kompanija osnovana je 2001. godine i u 136 zemalja plasira više od 400 svojih proizvoda. Proizvode ove kompanije kupuju profesionalni inženjeri iz malih i velikih kompanija, univerziteti i druge obrazovne institucije, ali i hobisti. Kompanija blisko sarađuje sa liderima u industriji elektronike, navodi sajt Beogradskog sajma.