Status kafane "Znak pitanja" kao spomenika kulture koči privatizaciju "Varoš kapije"

(Restoran "Znak pitanja") Da nerešena administrativna i imovinska pitanja koče privatizaciju koja bi morala da se okonča do kraja 2015. godine, najbolje potvrđuje primer, inače veoma uspešnog, Ugostiteljskog preduzeća "Varoš kapija" iz Beograda.

U ovom trenutku još se ne zna ni koje su sve kafane u sastavu te firme, a glavni je problem restoran "Znak pitanja" gde nije doneta izvršna presuda o tome da li je svojina "Varoš kapije" ili pripada Gradu Beogradu. Uz to, utvrđuje se i da li prostor u kome se nalazi ta poznata kafana, podleže restituciji, što nije prepreka za privatizaciju, ali bi novi vlasnik to morao da zna.

Gordana Gavrilović, direktorka "Varoš kapije", kaže za "Danas" da se rukovodstvo, nastojeći da za potencijalne kupce dostavi tačne i sveobuhvatne informacije o preduzeću, više puta pismeno obraćalo Agenciji za privatizaciju, Ministarstvu privrede, Ministarstvu kulture, pa čak i premijeru Srbije Aleksandru Vučiću, ukazujući na objektivne činjenice koje sprečavaju zakonitu privatizaciju.

- Zakonom o privatizaciji propisano je da predmet privatizacije ne mogu biti prirodna bogatstva, dobra u opštoj upotrebi, dobra od opšteg interesa, kao i kulturna dobra u javnoj svojini upisana u registar kulturnih dobara. Kafana "Znak pitanja" proglašena je spomenikom kulture, u okviru je kulturnog dobra Kosančićev venac, što je kao zabeleška evidentirano i u listi nepokretnosti u vlasništvu "Varoš kapije" u katastarskoj opštini Stari Grad - objašnjava Gavrilovićeva i dodaje da rešenje Vlade Srbije o eksproprijaciji imovine, odnosno prelazak kafane "Znak pitanja" u nadležnost Grada Beograda nikada nije sprovedeno, odnosno ostalo je samo "mrtvo slovo na papiru".

Direktorka naglašava i da je porodica Pavlović podnela zahtev za povraćaj imovine, a potražuje 96 m2 na lokaciji gde su restoranske sale kafane "Znak pitanja". Agencija za restituciju je pre oko dva meseca krenula u rešavanje tog predmeta.

- Sve su ovo vrlo važne činjenice za svakog ko se interesuje za kupovinu preduzeća, planira da investira i razvija svoj biznis. On mora da zna šta kupuje, i neophodno je da se u privatizaciju uđe sa čistim računima, kako bi ona bila završena zakonito - naglašava direktorka "Varoš kapije".

Ona dodaje da zaposleni u "Varoš kapiji" ne očekuju od premijera Vučića, kome su se obratili, i Agencije za privatizaciju da zaustave prodaju tog društvenog preduzeća, već traže da sve bude urađeno na propisan način i kako se ne bi obmanuo kupac. Gavrilovićeva kaže da na upućene dopise zvaničnim organima nikad nisu dobili odgovore.

- Direktor Agencije za privatizaciju Ljubomir Šubara je preko medija poručio da neće biti privatizacije preduzeća kod kojih nisu rešeni zahtevi za restituciju, i da to važi i za "Varoš kapiju". Ono što je neizvesno u našem slučaju je da li će "Varoš kapija" biti još jedna žrtva neuspešne, možda iznuđene ili odrađene privatizacije, gde će naknadno isplivati problemi koje je trebalo rešiti pre prodaje.

- Sada smo u situaciji da je neizvesno da li će "Varoš kapija" morati da ode u stečaj ako do kraja godine ne bude privatizovana jer nije rešena restitucija i ostali godinama taloženi problemi, a koji nisu u nadležnosti preduzeća niti imaju veze sa ekonomskim poslovanjem - ističe Gavrilovićeva.

Ona postavlja pitanje da li po svaku cenu treba uništiti nešto što radi i doprinosi, proglasiti stečaj za firmu, koja kontinuirano posluje od 1962. godine, koja nikada nije bila budžetski korisnik, niti je tražila nikakve subvencije, a redovno izmiruje sve obaveze prema državi i zaposlenima.

Na pitanje da li će više od 700 zaposlenih i bivših radnika pokušati da udruženi kupe preduzeće, direktorka "Varoš kapije" ističe da konzorcijum zaposlenih postoji, ali pod uslovima koji su predviđeni za privatizaciju ima male šanse da pobedi konkurenciju. U razvijenim zemljama postoji običaj u kome se privatni investitori povlače iz konkurencije ako radnici sami žele da otkupe preduzeće, međutim takav "fer plej" u Srbiji nije uhvatio korene.

U Agenciji za privatizaciju potvrđuju da predmet privatizacije ne mogu biti prirodna bogatstva, dobra u opštoj upotrebi, dobra od opšteg interesa, kao i kulturna dobra u javnoj svojini upisana u registar kulturnih dobara. Zbog toga su, kažu za "Danas", od Ministarstva kulture zatražili mišljenje i instrukcija o daljem postupku privatizacije "Varoš kapije".

- Sprovođenje postupka privatizacije nije uslovljeno pravnosnažnim okončanjem postupka pred Agencijom za restituciju, ali nerešeno imovinsko-pravno pitanje, o kojima se pred drugim nadležnim organima vodi postupak, predstavlja prethodno pitanje u postupku privatizacije i osnov je za prekid tog postupka - ističu u Agenciji za privatizaciju.

I u Agenciji za restituciju naglašavaju za "Danas" da se nepokretnosti ne mogu otuđivati dok traje postupak restitucije.
- Kad je reč o restoranu "Znak pitanja", odluka za vraćanje tog restorana nije doneta, a u kom roku će biti ne možemo da preciziramo jer još uvek nije prikupljena celokupna dokumentacija. Činjenica da je objekat u kom se nalazi restoran "Znak pitanja" proglašen za spomenik kulture, ne predstavlja smetnju za vraćanje u naturalnom obliku. Naime, Zakonom o vraćanju oduzete imovine i obeštećenju, predviđeno je da se ne vraćaju nepokretna kulturna dobra od izuzetnog značaja. Imajući u vidu da je ovaj objekat proglašen za spomenik kulture, a ne za spomenik kulture od izuzetnog značaja, isti može biti vraćen zakonskim naslednicima bivših vlasnika - naglašavaju u Agenciji za restituciju.

Društvena, a posluje uspešno

"Varoš kapija" je jedna od retkih firmi koja je poslovala u doba državnog socijalizma, samoupravljanja, opstala u vreme ratova, hiperinflacije, tranzicije, demokratskih promena i danas. Iako je preko deset godina u statusu prekida privatizacije, to preduzeće sa 100% društvenog kapitala normalno funkcioniše. Agencija za privatizaciju je na svom sajtu uradila prezentaciju "Varoš kapije" predstavljajući je potencijalnim kupcima kao jedno od atraktivnih preduzeća. Zainteresovanih kupaca je uvek bilo, ali aukcija nijednom nije održana. Određeni model privatizacije je prodaja kapitala.

Poslednje kafane

- Neizvesno je da li će poslednje stare kultne kafane Beograda, "Kolarac", "Proleće", "Znak pitanja", "Zlatno burence", "Sunce", "Naše more", "Korzo", uskoro biti zatvorene i oblepljene novinama, što je poznat scenario nakon privatizacija, kada novi vlasnici kupuju preduzeća da bi ih preprodali i što, nažalost, najčešće završava gašenjem preduzeća i gubitkom radnih mesta - naglašava Gordana Gavrilović i dodaje da je neizvesno šta čini društvenu svojinu "Varoš kapije", jer godinama mnogi pokušavaju da je prisvoje i otmu.