Ruski recept za srpski turizam

Trnovit je put do privlačenja većeg broja stranih turista u naše turističke centre. Možemo li u tržišnu utakmicu s onima koji imaju more? Da li su naše planinske lepote, jezera, muzejska pruga, skijališta i drugi sadržaji dovoljno privlačni da stranca dovedu i zadrže?

Valja pokušati i na tome dugoročno raditi, ubeđeni su na Zlatiboru, vodećem centru srpskog planinskog turizma. Ovde su se upornije nego ikad poslednjih godina upustili u taj izazovni poduhvat: najpre modernizovali smeštajne objekte i infrastrukturu da zadovolje visoke standarde, a onda predstavili ponudu u inostranstvu.

Sada ovu planinu, decenijama zanimljivu samo za domaćeg gosta, sve više pohode ljubitelji planinskog odmora s raznih strana. Ne samo iz država u okruženju, već i iz razvijenih zapadnih zemalja, kao i iz Rusije. Za sada još u nevelikom broju, ali vidljivi su pomaci iz godine u godinu.

Taj zlatiborski "pogled ka svetu" doveo je ovde minule sedmice turističko-novinarsku delegaciju iz Rusije. Ruskih turista je, po rečima direktora TO Zlatibor Arsena Đurića, lane na Zlatiboru bilo oko 2.000, a planovi su da taj broj bude znatno uvećan. Treba, kako reče predsednik čajetinske opštine Milan Stamatović, da iskoristimo šansu što su primorske države iz okruženja Hrvatska i Crna Gora uvele sankcije Rusiji.

Ovu delegaciju predvodio je Jurij Barzikin, predsednik odbora za turizam Trgovačke komore Rusije i potpredsednik Unije turističke privrede Rusije koja okuplja oko 2.500 turističkih agencija i organizacija iz te velike zemlje. Barzikin je, govoreći pred novinarima, precizno izneo predloge šta treba Zlatibor da učini kako bi što više ruskih gostiju ovde dolazilo. A kad dođu turisti, rekao je, za njima uvek dolaze i investitori.

– Oko jedne trećine ruskih turista naklonjeno je odmoru na moru, a ostali ekološkom, sportskom, kulturno-istorijskom turizmu. Ruski turista u Srbiji ima mogućnosti za odmor u čistoj prirodi, za sportske pripreme, za verski i gastronomski turizam. Ovde sam, na primer, zadivljen neiskorišćenim potencijalima za verski turizam, za koji potražnja među agencijama u Rusiji raste, pa tu treba pripremiti sadržaje i konkretizovati ponudu. Profit se može ostvariti i razvijanjem tranzitnog turizma na Zlatiboru, uz kraći boravak gostiju, ali i manje troškove – rekao je Barzikin, pa nastavio:

– Vi ste vrlo gostoprimljivi, a ruski turista je emotivan, stalo mu je do pažnje bratskog slovenskog naroda i to nije zanemarujući faktor. Veoma bitno je i da osnovna cena ponuđenog paket-aranžmana bude niska, a potom fakultativne i druge sadržaje od gosta treba dobro naplatiti. Izleti su, takođe, značajni. Odavde se može brzo stići do Drvengrada, Andrićgrada i drugih poznatih odredišta. Tu, recimo, ljudi mogu više saznati o Emiru Kusturici koji je svetski brend, a kroz to se onda mogu nuditi i drugi sadržaji.

Na osnovu tih preporuka Zlatiborci su zajedno s ruskom delegacijom utvrđivali kako treba da izgledaju ovdašnji sedmodnevni i desetodnevni paket-aranžmani koji će biti ponuđeni gostima iz Rusije. Od koristi za ove veze biće, svakako, i Kancelarija za saradnju sa Ruskom Federacijom čiji je rad u Čajetini upravo otpočeo.

A da preporuka o neiskorišćenim mogućnostima u verskom turizmu ima smisla, svedoči primer manastira Rujno, smeštenog u selu Vrutci na desetak kilometara od središta Zlatibora. To je postojbina naše prve knjige, Rujanskog četvorojevanđelja štampanog 1537. godine. Na proplanku iznad obližnjeg jezera poslednjih godina je punim sjajem zasjao ovaj pravoslavni hram čija lepota građevina nikog ne ostavlja ravnodušnim. Ali, nedovoljno je to poznato hiljadama posetilaca Zlatibora. Na tu neobaveštenost nedavno nam se požalio iguman manastira Rujno Teodosije, rekavši da mnogi, ne samo strani gosti nego ni Beograđani, Novosađani i drugi ne znaju da je obnovljeno ovo svetilište, te stoga ne dolaze ovde. Sa Zlatibora idu izleti svuda po okolini, ali ne i do ovog manastira, a imalo bi ovde šta da se vidi. Ni na novoj turističkoj signalizaciji u centru Užica na tablama nema obaveštenja kuda vodi put u Rujno.