Danijela Stojadinović, direktorka kompanije "Gowi" - Najveći izazov je odabir pravog partnera

(Danijela Stojadinović)

Kompanija "Gowi" je specijalizovana za dizajniranje i razvoj "custom" softverskih rešenja za različita vertikalna tržišta – od onlajn medija do javnog sektora. Već više 16 godina ova pančevačka kompanija sarađuje sa firmama iz Velike Britanije. Neke od njih su: "Euromoney Institutional Investor", "Airfinance Journal", "The Airline Analyst", "Metal Bulletin", "Legal Media Group", "Euromoney Seminars", "Abacus eMedia", UBM...

O razlikama na britanskom i domaćem tržištu, izvozu softvera, prednostima "outsourcing"-a i implementacije kvalitetnog poslovnog softvera, ali planovima i poslovanju kompanije za "eKapiju" govori direktorka firme "Gowi" Danijela Stojadinović.

- Kada analizarmo rezultate koji su ostvareni u prethodnom periodu uvek to radimo u kontekstu budućih planova, a u cilju sagledavanja da li smo bliži definisanim strateškim ciljevima. Imajući ovo u vidu mogu da kažem da je prošla godina bila izuzetno uspešna jer smo pre svega implementirali planirane organizacione promene koje imaju za cilj da nas pripreme za nove izazove i rast.

S druge strane povećali smo prodaju nekim od postojećih klijenata i stekli nove klijente, a istovremeno smo i identifikovali sansu za razvoj sopstvenog proizvoda i tokom istraživanja koje smo sproveli dobili potvrdu potencijala od mogućih budućih klijenata. Uzimajući sve ovo u obzir mozemo da kažemo da smo zadovoljni postignutim, ali su naravno pravi izazovi tek pred nama.

- Poznato je da je softverska industrija jedan od najzdravijih privrednih grana u Srbiji koja beleži stalni rast broja zaposlenih, prihoda i izvoza. Ovi rezultati nisu posledica neke značajnije podrške ili subvencija države već su pre svega bazirani na kvalitetu, znanju, talentu, kreativnosti i posvećenosti ljudi koji su nosioci i glavni akteri ove priče.

Potencijal za dalji rast postoji i naravno da bi izvoz dodatno bio stimulisan određenim merama poput poreskih olakšica, jeftinijih kredita, stvaranjem bolje klime za poslovanje, međutim sve to zajedno ne znači mnogo ukoliko se nastavi trend odlaska sve većeg broja stručnjaka iz zemlje s jedne strane kao i raskoraka školskih programa sa potrebama tržišta s druge.

Imajući u vidu trenutnu neusklađenost između potencijala softverske industrije i njenih potreba za kvalitentim stručnjacima i sve manjeg broja ljudi koji mogu da se nađu na tržistu rada, jedan od najvećih prioriteta države bi trebalo da bude ozbiljna reforma školstva koja bi trebalo da omogući prepoznavanje talenata i njihovo usmeravanje prema novim tehnologijama od najranijih uzrasta, idealno od osnovne škole. Sastavni deo jedne ovakve reforme bi trebalo da bude i razvoj programa koji bi omogućili povezivanje privrede i škola kako bi učenici i studenti mogli da se upoznaju sa radom softverskih kompanija i potencijalno sticali praksu u realnom radnom okruženju. Na ovaj način mladi ljudi bi već tokom školovanja sticali radno iskustvo koje bi ih spremilo za budućnost, a firme bi dobile mogućnost da regrutuju nove kvalitetne ljude.

- Tokom poslednjih 15 godina "Gowi" kompanija se specijalizovala za projektovanje, dizajn, razvoj i implementaciju sistema koji su u potpunosti usaglaseni sa specificnim zahtevima naših klijenata i njihovim strateskim ciljevima. Kombinujući kreativnost i inovativne tehnologije i prateći trendove i najbolju poslovnu praksu za relevantne sektore "Gowi" kompanija najčešće razvija onlajn rešenja koja pomažu našim klijentima da optimizuju biznis procese unutar svojih kompanija kao i da se bolje pozicioniraju na tržištu uvođenjem i plasiranjem novih proizvoda i usluga čime obezbeđuju konkurentsku prednost i dalji rast.

Tokom vremena smo se profilisali za razvoj softverskih rešenja za različite segmente, a najveći broj klijenata koji koriste naša rešenja su velike B2B internacionalne medijske grupacije koje kroz specijalozovane časopise, baze podataka i konferencije pružaju poslovne podatke, informacije i analize ekonomskih i investicionih dešavanja i trendova za različite sektore širom sveta. Osim B2B media grupacija značajan broj naših klijenata je iz pravnog, finansijskog i javnog sektora.

- Postoje različiti vidovi "outsourcing" usluga u softverskoj industriji i obično se sve dovode u vezu sa namerom kompanije koja "outsource"-uje da ostvari određene uštede. Naši klijenti iz Velike Britanije su srednje i velike kompanije čija osnovna delatnost nije razvoj softvera, ali čije se poslovanje u mnogome oslanja na različita softverskim rešenjima koja pružaju neophodnu podršku biznis razvoju. Imajući ovo u vidu outsourcing usluga koju "Gowi" kompanija pruža svojim klijentima podrazumeva pre svega zajednički rad sa top menadžmetnom u pronalaženju rešenja koja će podržati njihov biznis razvoj i strateške ciljeve i uključuje široki spektar usluga koje čine životni tok jednog softverskog projekta: od pružanja konsultantskih usluga i asistencije u formulaciji biznis ideje, preko biznis analize, dizajna sistema i razvoja softvera do pružanja podrške po isporuci softvera.

Za klijente s kojima mi sarađujemo investicija u nova softverskog rešenja podrazumeva investiciju u sopstveni budući razvoj i rast. Samim tim odluka da se ovakav razvoj "outsource"-uje je uvek strateška i nikada se ne radi samo o nameri da se smanje troškovi razvoja, već pre svega želji da se pronađe pouzdan partner koji će svojim znanjem i iskustvom pružiti neophodnu podršku biznis razvoju.

Imajući ovo u vidu "Gowi" kompanija je razvila tzv "collaborative outsourcing" model koji podrazumeva razvoj dugoročnih partnerstava sa klijentima koja su bazirana na poverenju, usaglašenosti poslovne kulture i strateških ciljeva. Prava vrednost korišćenja "outsourcing" usluga kakvu pruža "Gowi" kompanija se ne meri uštedom troškova već procenom da li je implementirano rešenje obezbedilo očekivani povraćaj investicije i da li je za uloženu investiciju u razvoj dobijena odgovarajuća i očekivana dodatna vrednost.

- Teško je porediti stvari koje su suštinski različite ako uzmemo u obzir nivo razvijanosti tržišta u Velikoj Britaniji i Srbiji, ali ako bih pokušala da identifikujem neke ključne razlike one bi mogle da se ilustruju u pitanjima koje kompanije postavljaju sebi prilikom donošenja odluke o investiciji u softver, i koja ukazuju na suštinske razlike u pristupu i razumevanju te investicije.

U Srbiji su i dalje u većini slučajeva ključna pitanja: da li mi je potreban poslovni softver i zašto. U Velikoj Britanij to pitanje se ne postavlja, jer je poslovni i svaki drugi softver prosto neophodnost za postojanje i opstanak i organski je deo poslovanja, tako da su ključna pitanja prilikom donošenja odluke o investiciji u softver: kako mogu da postanem bolji, na koji način mogu da uvedem inovacije u svoje poslovanje koje će mi pomoći da se izdvojim u odnosu na druge.

Odluka o ulaganju u poslovni softver podrazumeva da je kompanija rešena da uvede određene promene u poslovanju sa ciljem da se ostvare određeni poslovni ciljevi, bilo vezani za optimizaciju organizacionih procesa ili poboljšanje ili uvođenje novih proizvoda i usluga koje će biti ponuđene krajnjim korisnicima. I dok pomisao na promene u većini kompanija u Srbiji i dalje izaziva pre svega strah i nesigurnost, u Velikoj Britaniji kompanije prate dešavanja na tržišu i potrebe svojih korisnika kako bi u što ranijoj fazi identifikovali i sami inicirali neophodne promene u sopstvenom poslovanju kako bi se što bolje pozicionirali na tržištu. U Velikoj Britniji kompanije na razvoj softverskih rešenja gledaju kao na investiciju u budućnost dok se u našim kompanijama i dalje to posmatra pre svega kao trošak.

Ipak, poslednjih godine se stvari sve brže menjaju i u Srbiji, jer samo tržište i sve zahtevniji korisnici nameću tu promenu. Očekujem da će u budućem periodu kompanije u Srbiji biti sve spremnije da svoje poslovanje baziraju na odabranim softverskim rešenjima koja će im omogućiti brži rast i spremnost da odgovore na zahteve tržišta.

- Teško je uopšteno odgovoriti na ovo pitanje. Često postoji pogrešna pretpostavka da je dovoljno implementirati kvalitetan poslovni softver da bi se ostvarile određene uštede ili pak povećavala efikasnost poslovanja. Ovoj zabludi neretko doprinose i same softverske kompanije koje svoje proizvode i rešenja promovišu kao način da se brzo, lako i jednostavno uštedi vreme ili novac, što onda potkrepljuje pogrešna očekivanja kompanija koje žele da implementiraju odabrano softversko rešenje.

Ono sto je važno za svaku kompaniju koja donese odluku da investira u implementaciju nekog poslovnog rešenja jeste da pre svega definiše poslovne ciljeve i da identifikuje ključne promene koje je neophodno implementirati kako bi se prešao put od trenutnog do željenog stanja.

Implementacija softverskog rešenja je samo deo ovog procesa i prilikom odabira treba voditi računa o tome da li će izabrani softver kompaniji pružiti potrebnu podršku na putu promena i omogućiti joj da ostvari definisane ciljeve. Uspešnost implementacije i povraćaj investicije u softver se onda meri u odnosu na to da li je odabrani softver doneo očekivane rezultate.

Naravno u velikoj ponudi različitih gotovih ili "custom" rešenja jedan od najvećih izazova na ovom putu jeste odabrati pravog partnera koji će pre svega razumeti postavljene strateške ciljeve i u skladu s tim ponuditi rešenje ukazujući kako na prednosti tako i na moguća ograničenja, a sve u cilju usaglašavanja očekivanja i zarad dobijanja realnih ušteda i povećanja poslovne efikasnosti.

- Na naše strateške planove u mnogome utiču potrebe klijenata za koje radimo. Zahvaljujući načinu na koji sarađujemo s klijentima i uzimajući u obzir da smo razvili dugoročni partnerski odnos u prilici smo ne samo da imamo uvid u njihov biznis i strateške planove već i da aktivno učestvujemo u unapređenju njihovih usluga i uvođenju novih proizvoda.

Imajući ovo u vidu uočili smo poslovnu šansu koja uključuje kako razvoj našeg proizvoda tako i uvođenje novih usluga vezanih za "MS Azure cloud servise". Tako da naši strateški planovi podrazumevaju investiciju u razvoj sopstvenog rešenja i nove prodajne kanale i širenje baze klijenata pre svega u Velikoj Britaniji , a nakon toga i u ostatku Evrope.