(Ekonomist) Preuzimanje SBB-a - Kupili da prodaju

"Sve se može reći za SBB, ali ne i da daju ono što su obećali i ono što za svoj novac treba da dobiješ”, kaže jedan od korisnika usluga SBB-a. On nije jedini koji se žalio na protok informacija preko interneta, ili na kvarove na kablovskoj mreži. U javnosti nastala slika o SBB-u, vodećem kablovskom, “broadband” internet i „Total TV” operateru u Srbiji nije najsjajnija.

A onda je objavljena informacija da je SBB prodat za “sjajan” iznos. Nezvanično se govori o ceni između 170 i 200 miliona evra, tek upola manje nego što je nedavno ponuđeno za RTB Bor! To znači da SBB ipak ima kvalitete zbog kojih su investicioni fond Mid Europa Partners (MEP) i Evropska banka za rekonstrukciju i razvoj preuzeli kontrolni paket tog preduzeća. Kako je objavljeno, Unicredit grupa obezbedila je bankovne kredite za transakciju, kao i za budući rast kompanije.

Kvalitet
„Prvi kvalitet su prihodi, koji su u 2005. godini iznosili 1,1 milijardu dinara, u 2006. godini gotovo dvostruko više, 2,07 milijardi, dok se na osnovu prvih šest meseci ove godine, do kraja 2007. očekuje bar 3,5 milijardi dinara prihoda“, kaže za Ekonomist direktor SBB-a, Dragan Šolak.
„Koliko je kompanija uspešna vidi se i po tome što je SBB u 2002. godini, kad je nastao, imao 12 zaposlenih i dve hiljade korisnika, dok danas zapošljava 650 radnika i ima skoro 500 hiljada korisnika. Takođe, pored svih pritužbi kablovsku televiziju je u prethodnom mesecu otkazalo 70 korisnika, a uvelo 3.500 hiljade novih. Na kraju, prethodni vlasnik SBB-a – SEEF, bio je prvi finansijski investitor u jednu privatnu kompaniju u Srbiji, što je dokaz da se u Srbiju može investirati i uz veliki profit izaći iz investicije.“, kaže Šolak.
Postoji i razlog zbog kog je baš sada investicioni fond SEEF 1(Southeast Europe Equity Fond) kojim upravlja Bedminster Capital Management, prodao ovu brzorastuću kompaniju. “Prvi vlasnik koji je praktično uložio u greenfield investiciju shvatio je da je njegov investicioni ciklus došao do kraja, da je potreban novi vlasnik, koji će uneti dodatni kapital i izgraditi ponovo jedan srednjeročni plan za dalji razvoj kompanije”, kaže Šolak.

Kupci
Prema rečima Roberta Knora, predstavnika MEP-a koji je u ime svoje firme obavio ovu transakciju, MEP već ima jasan plan za ovu kompaniju na osnovu dosadašnjih akvizicija.
„Kao jedan od najvećih fondova za investiranje u srednjoj i istočnoj Evropi, MEP je već investirao u Telemah - vodeći slovenački internet i kablovski provajder, Karneval - najjaču češku kompaniju iz iste oblasti, kao i u poljskog najkrupnijeg operatera internet i kablovske televizije. Posle tri godine prodao je Telemah i Karneval, uz veliki profit.

„Zajedno sa EBRD-om smo fokusirani na dalji razvoj SBB-a i u to ćemo uložiti ozbiljan novac. Međutim, ne planiramo da uloženo povratimo kroz dobit od kasnije raspodele dividendi, već od naknadne prodaje kompanije”, kaže za Ekonomist Robert Knor. On međutim nije želeo da odgovori koliko MEP planira da ostane u vlasništvu. Knor je rekao samo da prodaja kompanije nije planirana uskoro, već „pre u srednjem ili dugom roku“.

Najavljene promene
U međuvremenu najkonkretnije promene, prema rečima Dragana Šolaka, biće širenje projekta satelitske „direct to home“ usluge („Total TV“) na teritoriji bivše Jugoslavije. Za pola miliona korisnika koliko ih danas SBB ima na sve tri platforme, trebalo bi još da se uvedu veće internet brzine, za koje postoje kapaciteti, ali ne i dovoljno novca za skupe međunarodne linkove, koje, za sada, kontroliše Telekom Srbije. Direktor SBB-a najavljuje još nekoliko novih TV kanala, ali će oni najverovatnije sačekati poskupljenje o kome SBB pregovara sa Agencijom za telekomunikacije, jer Šolak smatra da je i postojeći paket veliki i kvalitetan, ali jeftin u odnosu na cene u regionu.

“Širenjem na nova tržišta, poboljšanjem usluge i uvođenjem novih servisa, poput VOIP-a, čija sudbina ne zavisi od nas već od Agencije za telekomunikacije, želimo da nastavimo postojeći trend rasta broja korisnika - od 12 do 15 hiljada mesečno”, kaže Šolak.
Da li će i menadžment kompanije pretrpeti promene, sadašnji direktor, kako kaže, po principu “muž uvek poslednji sazna” - ne zna. Robert Knor ipak za Ekonomist kaže da neće: “Menadžment nećemo menjati jer se pokazao kao kompetentan, a pri tom ima i odličan uvid u dešavanja u Srbiji i regionu. A takav je tim potreban za ostvarivanje cilja, odnosno za širenje SBB-a na tržišta bivše Jugoslavije”.

Monopolist ?

SBB je proglašen za značajnog učesnika na tržištu Srbije. “Što je sasvim legalna kategorija, ali se u Srbiji izjednačava sa zloupotrebom monopolističkog položaja. Dominantan položaj na polju srpske kablovske mreže ostvarili smo ne zbog slabosti zakona, već kvalitetom usluge i željom korisnika da ih koriste”, kaže Šolak. Odbijanje novih korisnika, koje ponekad praktikuje SBB tumačeno je kao pokušaj da se izbegne monopolistički položaj. Direktor kompanije, međutim, kaže da je razlog odbijanja mnogo jednostavniji – nije bilo racionalnih finansijskih razloga da bude novih priključenja.

“Drugi je problem što je Komisija za konkurenciju donela odluku kojom su hteli da nam blokiraju dalji rast dok nam se konkurencija ne približi po broju korisnika. Na to se SBB žalio Vrhovnom sudu i još čekamo presudu - nije u redu da se u tehnološki nerazvijenoj zemlji sputava kompanija koja može ostvariti tehnološki napredak, samo zbog toga što drugi nisu u stanju da je prate”, kaže Šolak.

poziv na pretplatu na na www.ekonomist.co.yu