Sigurno do nacionalnog cilja od 60% ponovo iskorišćenog otpada - "Sekopak" u 2014. sakupio i poslao na reciklažu 40.000 tona ambalaže

Kompanija "Sekopak" sakupila je i predala na reciklažu skoro 40.000 tona ambalažnog otpada u 2014, što je 30% od ukupne količine ambalaže koju je privreda u okviru "Sekopakovog" sisetma pustila u promet tokom prošle godine. Ova kompanija je u prethodnih pet godina ispunila ciljeve za svih pet vrsta reciklabilnog materijala, a do kraja 2015. trebalo bi, zajedno sa partnerima, da sakupi i pošalje na reciklažu oko 38% ambalaže koja je puštena u promet. To je ujedno i novi nacionalni cilj koji je Vlada definisala donošenjem nove Uredbe krajem prošle godine. Na osnovu nje, Srbija će do 2019. reciklirati čak 60% ambalažnog otpada.

- To znači da ćemo 2019. godine imati reciklažu ambalažnog otpada na sadašnjem nivou EU, s tim što moramo biti svesni da mnoge zemlje ove zajednice još ne ispunjavaju ciljeve od 60%, pa će recimo Rumunija ili Malta otprilike u isto vreme kada i Srbija dostići ovaj rezultat – kaže u razgovoru za "eKapiju" Violeta Belanović Kokir, generalna direktora "Sekopaka".

Naša sagovornica ističe da je i 30%, koliko smo prošle godine ispunili, stvarno dobar rezultat i da su stručnjaci Evropske unije iznenađeni da je Srbija za 5 godina uspela da ispuni ovaj nivo. Na samom početku, ističe ona, postojala je reciklaža papira i privatni sakupljači. Međutim ulaskom Srbije u EPR sistem, tj. sistem produžene odgovornosti proizvođača, proizvođač je postao onaj koji, kao zagađivač koji ambalažu pušta u promet, subvencioniše ceo sistem i to preko operatera.

- "Sekopak" kao operater u razvoju sistema upravljanja ambalažnim otpadom podiže sakupljačku mrežu i to je veoma važno. Mi ne finansiramo reciklažnu već subvencionišemo sakupljačku industriju, jer bez postavljanja infrastrukture i edukacije stanovništva nećemo imati dovoljno materijala za reciklažu.

Belanović Kokir ističe da je najteže sakupiti komunalni ambalažni otpad koji izlazi iz domaćinstava te da je tzv. primarna selekcija, gde se radi selektovanje ambalažnog otpada na mestu nastanka veoma važna.

Veće učešće komunalnog ambalažnog otpada neophodno je i da bi se ostvario nacionalni cilj od 60% ponovo iskorišćenog ambalažnog otpada u 2019. godini. Direktorka "Sekopaka" podseća da su prvih godina ciljevi bili ispunjeni gotovo samo sa industrijskim ambalažnim otpadom. Proizvođači međutim teže ka "zero waste", što podrazumeva da imaju što manje otpada koji izlazi, što iz proizvodnje što iz onoga što oni primaju.

- Tonaža industrisjkog otpada se tako izuzetno smanjuje i samim tim će se moći pravdati manji procenat ciljeva, te je veoma važno da se značajnije uđe u sakupljanje i selekciju ambalažnog komunalnog otpada. EU je u tome od 1992. godine, više od dvadeset godina ispred nas. Mnoge zemlje međutim, nisu ništa razvijale u oblasti komunalno-ambalažnog otpada i došle su do 50-55% i tu se zaustavile. "Sekopak" može da se pohvali da je 30% od ukupno iskorišćenog ambalažnog otpada prošle godine došlo iz komunalnog ambalažnog otpada, što je izuzetno važno ako se uzme u obzir da u EU, recimo Rumunija ima samo 4% - kaže naša sagovornica.

Iz ovih razloga neophodna je i uniformisana infrastruktura kojom bi bila pokrivena cela zemlja kako bi se veći broj građana angažovao u primarnoj selekciji otpada. Posebno je važno smatra direktorka "Sekopaka", da u narednom periodu i opštine dobiju ciljeve, jer se njihovo učešće u sakupljačkoj mreži za sada zasniva na dobrovoljnoj bazi.

Kao pozitivan primer opštine koja je do sada razvijala sistem sakupljanja i razvrstavanja otpada, naša sagovornica navodi Kragujevac. Ovaj grad imao je kontejnere za sve vrste otpada i jedna je od prvih opština koja je ušla u HoReCa sistem.

- Staklo je verovatno jedan od najtežih vrsta ambalažnog otpada za sakupljanje, zato jer je teško, cepa kesu, kontaminira drugi otpad te se mora prikupljati odvojeno. Osim toga, kilaža je velika što povećava transportne troškove, pa će sakupljanje stakla biti nešto na čemu će "Sekopak" posebno insistirati u budućnosti – kaže Belanović Kokir.

Kao operater u razvoju sistema upravljanja ambalažnim otpadom, "Sekopak" za sada ima ugovor sa više od 400 kompanija, što je prema izveštaju Agencije za zaštitu životne sredine za 2013. (za 2014. još nije izašao) sačinjavalo 41% srpske privrede. Rade i sa dvadesetak sakupljača, većinom komunalnih preduzeća, čime pokrivaju celu Srbiju od Subotice, Beograda, Užica, Leskovca...I tokom ove godine kompanija će nastaviti sa akcijama koje promovišu važnost razvoja sakupljačke mreže i primarne selekcije. Posebno će kažu, biti usmereni ka deci, budući da se akcija "Reciklaža za dinar" koju su radili zajedno sa beogradskom "Čistićom" u školama pokazala veoma uspešnom. Po prvi put ovog leta odvojeno sakupljanje ambalažnog otpada za reciklažu, "Sekopak" će realizovati i na novosadskom Štrandu, dok se tokom godine očekuje i postavljanje kontejnera na Kalemegdanu zajedno sa beogradskom "Čistoćom".

- Naše prognoze za ovu godinu su da će biti sakupljeno nešto više od 50.000 tona ambalažnog otpada koji će biti recikliran, zavisno od toga kako privreda bude funkcionisala i koliko ambalaže bude pušteno u promet.

Potrebno resorno ministarstvo

U toku ove godine u Srbiji bi ponovo trebalo da bude uspostavljen Fond za finansiranje zaštite životne sredine. Ovaj fond do sada, punio se iz eko-taksi koje je plaćao deo privrede za posebne tokove otpada, a zatim je taj novac odlazio za subvencionisanje reciklera za posebne tokove otpada dok je manji deo ulagan u razvoj Sistema ambalažnog otpada u lokalnim samoupravama. Država je najavila da će sada Fond funkcionisati drugačije.

- Ja se nadam da će to značajno pomoći, jer određeni novac koji je trebalo da ide iz fonda za reciklažna dvorišta u lokalnim samoupravama na kraju nije uplaćen, a mnogi projekti su bili započeti – kaže Belanović Kokir.

Naša sagovornica ističe da je od posebne važnosti i da se formira posebno Ministarstvo za zaštitu životne sredine. Ona smatra da je neophodno izmeniti i Zakon o upravljanju otpadom i Zakon o ambalaži i ambalažnom otpadu.

- Oni su odradili svoj posao poslednjih pet godina, ali kroz praksu shvatamo šta sve treba dodati, izmeniti. Ovo je živa materija i treba je prilagoditi onome što se dešava na tržištu. Neophodno je unpređenje u skladu sa onim gde je Srbija sada - smatra direktorka "Sekopaka".

Odgovornost prema životnoj sredini počinje još za vreme kupovine u prodavnici

Kompanija "Sekopak" ima i ekskluzivno pravo na razvoj sistema "Zelena tačka", a za sada je potpisano gotovo 300 ugovora o pravu korišćenja. "Zelena tačka" svedoči o tome da proizvođač (uvoznik) učestvuje u finansiranju sistema za sakupljanje ambalažnog otpada koji preostane na tržištu nakon upotrebe proizvoda.

- Svako od nas bi trebalo da bude društveno odgovoran i da razmišlja da prilikom kupovine dva proizvoda odabere onaj koji je ekološki ispravan – poručuje Belanović Kokir.

I.B.