(Evropa) Ljudi koji menjaju Srbiju

Bolji uslovi rada, mogućnost stručnog usavršavanja, adekvatno finansijski vrednovan rad, specijalne nagrade za produktivnost, novčani bonusi, slobodni dani, automobili, spa tretmani ili kursevi odvikavanja od pušenja, neki su od načina motivisanja zaposlenih koje su strani menadžeri iz svojih matičnih kompanija doneli u Srbiju.

Njihovi standardi vremenom su postali obrasci ponašanja mnogih firmi u Srbiji. Profit je počeo da se uvećava, ali i odgovornost prema lokalnoj zajednici, jer se menadžeri trude da osmisle projekte podrške ili pružanja pomoći ugroženom stanovništvu.

U kompaniji Erikson (Ericsson) menadžeri imaju moć da donose odluke, ali i odgovornost. Njihov direktor Bo Anderson naglašava da nije dobro da čovek vodi kompaniju dajući naređenja, a da zaposleni imaju samo odgovornost prema poslu, što je decenijama bio slučaj na ovim prostorima.

– Kompaniju treba da vodi tim menadžera, a ne jedan čovek. Mi ih imamo 15, od kojih 40 odsto čine žene, većinom inženjeri. Ja nisam njihov zapovednik, već trener koji ih obučava da obavljaju zadatke koje sam im dodelio smatrajući da će to uraditi najbolje što znaju. Oni su dužni da na isti način obuče zaposlene u svojim sektorima, tako da na kraju svi radimo na isti način i za sve važe ista pravila – naglašava Anderson.

Suzane Dubajić, direktor kompanije Whirpool, koja posluje u 160 zemalja a prošle godine je po obimu prometa bele tehnike bila broj jedan u svetu, smatra da su upravo strani menadžeri promenili način poslovanja u Srbiji.

– Strane kompanije zahtevaju precizna predviđanja, plan poslovanja koji predviđa promet, troškove, broj zaposlenih, marketing, budžet, zapravo ceo biznis-plan. U početku su strani menadžeri radili pionirski posao. Kad bi seli da pregovaraju s predstavnicima srpske firme i saznaju šta ona planira da proda, kako, koliko, po kojim cenama, odgovor je uvek bio – pa, videćemo kako će ići, pa ćemo se po tome ponašati. Danas mnoge kompanije u Srbiji mogu da daju precizan biznis-plan kada prometa i profita za narednu godinu, jer su prihvatile obrasce poslovanja koji važe svuda u svetu – smatra Dubajićeva.

Kompanija Doncafe je od maja 2005. u stoprocentnom vlasništvu multinacionalne kompanije Strauss Group sa sedištem u Izraelu. Njihov generalni direktor Milan Petrović podseća da je od tada uvedeno mnogo novih standarda. Jedan od njih su uslovi rada.

(Milan Petrović)

– Uslovi rada su znatno poboljšani: u proizvodnju su uvedene nove mašine, zaposlenima je obezbeđen besplatan topli obrok u restoranu, kupljeni su novi automobili i kamioni za radnike u prodajnom i distributivnom odeljenju, a umesto papira i olovke u prodaji, uvodi se sistem rada uz pomoć hend held terminala, što ubrzava i olakšava uzimanje porudžbine, fakturisanje i isporuku proizvoda do kupca – objašnjava Petrović.

U Verano Motorsu naglašavaju da im centrala nameće standarde.
– Imamo potpunu slobodu u smislu unapređenja uslova, ali to ne znači da nekad ne koristimo njihova iskustva – ističe Jovan Šijan, direktor ove kompanije.

– Motivacija radnika je svakodnevna i svima veoma znači da budu deo procesa odlučivanja, kako strateškog, tako i taktičkog. Moguće je napredovati u hijerarhiji, a najbolji radnici i rukovodioci su se stručno i iskustveno formirali upravo u kompaniji – smatra Šijan. On podseća da je i plata vid motivacije, ali se pokazalo da motivacija koja se bazira samo na novcu na duže staze postaje neuspešna.

Mnoge kompanije u Srbiji omogućavaju dodatnu edukaciju zaposlenima. U Verano Motorsu svi serviseri su prošli obuku u Francuskoj, gde se obučava i menadžment.

– Trudimo se da posebno nagradimo veliki trud. Svake godine najbolji radnik dobija automobil na poklon, a svi zaposleni imaju pogodnosti prilikom kupovine vozila. Nakon svakog uspeha napravimo veliku žurku, a za Novu godinu u prodajnom salonu organizujemo veliku pozorišnu predstavu i dodelu paketića za decu zaposlenih. Često sve kategorije zaposlenih (menadžere, prodavce, servisere) šaljemo na nagradna putovanja – naglašava Šijan.

U Doncafeu radnike takođe šalju na seminare i treninge širom sveta, organizovan im je besplatan kurs engleskog jezika i obezbeđeni bolji kreditni uslovi za stan preko njihovih poslovnih banaka.

– Postoje pohvale i priznanja, novčani bonusi, povećanje plate onima koji su se istakli radom, zalaganjem, pozitivnim pristupom poslu i građenjem timske atmosfere. Ko je vredan, zarađuje više, a ko se ne trudi, brzo shvati da ovo nije firma za njega. Svakog meseca dele se rođendanski pokloni, a postoji još mnogo sitnih gestova koji zaposlenima govore da su deo Doncafe porodice – kaže direktor Petrović.

Erikson takođe šalje zaposlene na usavršavanje. U ovoj kompaniji prekovremeni rad se plaća radnicima, ali ne i menadžerima, koji su 24 časa na raspolaganju firmi i za to primaju adekvatnu platu.

– Imamo sistem nagrađivanja. Za dobre rezultate dobija se bonus. Dajemo razne poklone, ali svima je najdraži – slobodan dan. Praksa je i da se o nečijem uspehu obaveste svi u firmi putem cirkularnog imejla.

Roche d. o.o., firma s tradicijom dugom 111 godina, prema izveštaju Business Monitor Internationala, prošle godine je, po ukupnom prometu lekova, bio najuspešnija strana farmaceutska kuća u Srbiji. Dragana Nikolić, menadžer za komunikacije, kaže da u ogranku u Srbiji radi oko 60 zaposlenih.

– Mogućnosti napredovanja unutar kompanije su velike i mnogo se ulaže u edukaciju kadra, i ovde i u inostranstvu. Obuke su najčešće u Švajcarskoj i Turskoj, a mogu biti i u prestižnim evropskim školama, kao što su INSEAD i London Business School – ističe Nikolićeva.

U mnogim stranim kompanijama nije dozvoljeno zapošljavati supružnike ni rođake, ali izuzeci postoje, posebno ako se budući par upoznao radeći za istu firmu. U centrali Whirpoola u Italiji među zaposlenima je mnogo supružnika, ističe Dubajićeva, što nije slučaj u Beogradu, gde u Whirpoolu radi svega sedam žena menadžera.

- Prekovremeni rad se ne potencira, ali svako koga primimo na menadžersku poziciju mora da zna da je to samostalan i odgovoran posao i da se mora raditi dok se posao ne završi – rekla je direktorka Whirpoola, koja zaposlene nagrađuje raznim poklonima, a na kraju godine im priredi i spa tretman.

Strane kompanije su uvele i obavezu poštovanja etičkog kodeksa kojim je propisano šta je ispravno, a šta ne. U Whirpoolu kažu: „Ne postoji pravi način da uradite pogrešnu stvar“. Imaju besplatnu telefonsku liniju na kojoj mogu da prijave svako kršenje pravila ponašanja.

Kodeks oblačenja se negde strogo poštuje, a ponegde nije ni propisan. Mnoge kompanije na Zapadu sprovode zakon o zabrani pušenja, a neke čak i plaćaju odvikavanje od ove zavisnosti. U Eriksonu u kancelarijama nije dozvoljeno pušenje, ali jeste izlazak na cigaret-pauzu, dok je u Veranu pušenje strogo zabranjeno u kancelarijama, međuprostoru, pa čak i na pauzi i u području oko firme.

– Zabrana traje koliko i radno vreme. Pušači negativno utiču na zdravlje drugih i manje su produktivni od nepušača – tvrdi Šijan.

Briga o zdravlju ljudi je osnovno načelo Rosha, koji kao reklamni materijal nikad ne pravi pepeljare i upaljače, tvrdi Nikolić, dok u Doncafeu za pušače imaju predviđene prostorije.

Strani menadžeri su uveli i obaveznu društvenu odgovornost kompanije prema lokalnoj zajednici. Primera radi, Roche sprovodi globalnu kampanju u kojoj se širi svest o značaju prevencije i ranog otkrivanja pojedinih bolesti kroz projekte Njen prijatelj za rak dojke, Oživi život za limfome, Testiraj se za hepatitise i mnoge druge.

Whirpool često donira aparate socijalno ugroženim porodicama, a Verano Motors na različite načine podržava opredeljenje za zdraviji i kvalitetniji život.

– Primera radi, nedavno smo postali deo sponzorskog pula naše olimpijske reprezentacije u Pekingu, podržavamo Biciklijadu... Reč je o široj filozofiji koju poštujemo, a da bismo apostrofirali protivljenje pušenju, uključili smo se i u akciju Ministarstva zdravlja protiv pušenja – ističe Šijan.

Erikson na globalnom nivou ima dosta projekata, a u Beogradu najveću medijsku pažnju privlači donacija aparata odeljenju hemodijalize u Tiršovoj, koju sprovode dva puta godišnje. Osim toga, vodeći računa o zaštiti životne sredine, Erikson se obavezao i da će opremu koju inače prodaje, kada ona postane neupotrebljiva, o svom trošku transportovati na reciklažu koja se obavlja u Holandiji.


Ispuše godišnji odmor
Na pušenje se i kod nas sve češće gleda kao na socijalno neprikladno ponašanje. Miloš Raković, direktor beogradskog dela Allen Carr, firme koja odvikava od pušenja zaposlene u mnogim svetskim kompanijama, kaže da su analize u Srbiji pokazale da prosečan pušač kompaniju godišnje košta 660 evra.

– Polazna tačka istraživanja bila je da pušač dnevno koristi pet cigaret-pauza od po deset minuta. Došli smo do podatka da pušač godišnje 22 radna dana provede na cigaret-pauzama. To izaziva tenziju među nepušačima, koji, praktično, više rade, a ispada da pušači imaju godišnji odmor više – objašnjava Raković.


EPS u korak sa svetom
Mnoga javna preduzeća u Srbiji takođe primenjuju pravila ponašanja i poslovanja koja primenjuju strane kompanije.

Prema rečima Momčila Cebalovića, direktora Sektora za odnose s javnošću Elektroprivrede Srbije, u ovom javnom preduzeću primenjuje se kodeks ponašanja koji, na primer, utvrđuje način održavanja sastanaka, poslovnu korespondenciju, neposredne poslovne kontakte, pravila poslovnog izgleda i oblačenja, komunikaciju putem Interneta, kao i posebna pravila za direktan kontakt s građanima.

Iako nemaju, tvrdi Cebalović, velikih mogućnosti da stimulišu zaposlene da budu produktivniji, u EPS-u se trude da svakog radnika koji to zasluži nagrade novčano, unapređenjem ili plaćenom edukacijom ili stručnom ekskurzijom.

Simbolične poklone dodeljuju samo za novogodišnje praznike, za Dan EPS-a i druge prigodne datume. Godinama organizuju sportske igre ili radnike šalju na rekreativni odmor.

EPS nastoji da raznim sponzorstvima, donacijama i humanitarnim akcijama pomogne školama, bolnicama i podrži sportske i kulturne manifestacije.

poziv na pretplatu na časopis na www.evropanedeljnik.co.yu