Transplantaciju neophodno podići na viši nivo
Po broju kadaveričnih transplantacija pokazujemo i koliko smo kao društvo humani i solidarni, ali i koliko nam je zdravstveni sistem razvijen. O značaju zaveštanja organa govori se godinama, ali i pored toga ne možemo da se pohvalimo da su transplantacije u Srbiji realnost a ne retkost.
Razlozi su mnogobrojni, mogu se naći i u zdravstvenom sistemu, ali i među građanima. Iako sve statistike pokazuju da su mnogo veće šanse da nam tokom života zatreba nov organ, nego da budemo davalac organa, ne potpisujemo donorske kartice.
Profesor doktor Đoko Maksić, koordinator za transplantaciju na Vojnomedicinskoj akademiji, kaže za RTS da uprkos svim težnjama i naporima od donošenja novog zakona 2009. godine, nismo dosegli brojeve koji su potrebni.
- Iako je i Evropa mnogo ispod, naše liste čekanja su značajno duže i često ljudi čekaju po desetak godina - kaže profesor Maksić.
Ističe da više nije potrebno govoriti o tome da je transplantacija intervencija koja spasava život, jer su građani dobro obavešteni.
- Većina porodica su sada dobro edukovane, one su sada sve manji problem jer su shvatile da su organi dragocenost društva. Neophodna je snažna nacionalna koordinacija ovog sistema - snažne laboratorije, snažna podrška patologa. Moramo raditi više kako bi ta akcija dala prve rezultate - ističe profesor.
Dodaje da bi zajednička akcija ministarstava i javnih ličnosti bila odlična poruka građanima i pomogla da se zaveštanje organa podigne na viši nivo.
Mi ćemo ove godine uraditi 30 transplantacija, a potrebno je da se samo na VMA uradi između 50 i 100 transplantacija godišljnje, kaže profesor Maksić.