Zašto građani podmićuju, a ne prijavljuju?

(Foto: Ivana Vuksa)

Stručnjaci kažu da uzbunjivači nisu potpuno zaštićeni, ali i da problem nije samo u pravnom okviru. Sitna korupcija u Srbiji ima svoju dugu istoriju.

Za dve trećine građana Srbije podmićivanje je potpuno normalno i relativno jeftino, pokazalo je istraživanje Beogradskog centra za bezbednosnu politiku – npr. za saobraćajca je dovoljno 2.000 dinara.

- Pored policije, koja je na petom mestu, tu su tržišna inspekcija, zdravstvo, sudstvo. Dva organa koja bi trebalo da se bore protiv korupcije, sudstvo i policija, imaju percepciju kod građana da su korumpirani - kaže Saša Đorđević iz Beogradskog centra za bezbednosnu politiku.

A upravo bi sudovi u ovom začaranom krugu trebalo da štite one koji korupciju prijave. Jedan od najvažnijih antikorupcijskih zakona – Zakon o zaštiti uzbunjivača predviđa da onaj ko prijavi korupciju ili drugu nepravilnost, zbog prijave ne trpi odmazdu. Ali, to ne znači da je uzbunjivač potpuno zaštićen.

- Ukoliko dođe do otkaza, naravno da poslodavac ne može da navede kao razlog što je zaposleni prijavio nepravilnost, ali je poenta u tome da se obezbedi da poslodavac ne navede drugi, fiktivni razlog - kaže Nemanja Nenadić iz "Transparentnosti Srbija.

Stručnjaci, ipak, kažu da još treba propisati kazne za one koji krše prava uzbunjivača. Zakon, takođe, ne obuhvata one koji su korupciju već prijavljivali i zbog toga bili oštećeni.

Zašto se za korupciju u Srbiji nikada ne pali crveno svetlo? Da li je reč samo o nedostatku pravnih mehanizama, ili možda o tome što podmićivanje zovemo čašćavanjem? Neki bi rekli da je mikrokorupcija u Srbiji kulturni obrazac.

Tačnije, obrazac kulture neformalnosti koji podarzumeva preskakanje institucija, objašnjava sociolog Slobodan Cvejić.

- Još iz vremena turske vladavine, zbog neefikasne birokratije i neefikasne države postojao je takav trend, nije se država dovoljno izgradila ni između dva rata, a posle Drugog svetskog rata imali smo režim koji je imao jače institucije i zakone, ali je bio rigidan - navodi Cvejić.

Zbog takvog sistema, bilo bi važno da pojedinci razumeju da se mito ne isplati. Što sada nije slučaj.

- Recimo, potplaćivanje saobraćajnog policajca da bih da mogao da vozim 150 i uludo izgubim glavu nije dobro rešenje ni za mene lično - navodi Cvejić.

Da mito nije rešenje, građane treba da uvere i institucije. Iste one koje građani vide kao podložne korupciji.