Niske cene nafte oborile prihod i profit NIS-a u prvoj polovini 2015.
Kako dodaju, ovo je sadržano i u EBITDA pokazatelju (dobit pre odbitka kamata, poreza, depresijacije i amortizacije) koji je opao za 32% na 21 milijardu dinara u prvih 6M 2015 nasuprot 6M 2014. Da nije bilo ušteda, pad bi bio i veći, a podsetimo, u 3M 2015 EBITDA je potonuo 50% na 7 milijardi. Zabrinjava pad ukupnih prihoda (-16%) koju su za 6M 2015. iznosili 103,4 milijardi dinara, dok su u drugom tromečju bili 57, naspram 66 milijardi u prvom. Razlozi za ove performanse leže u istim faktorima, kao i za prvo tromesečje – niske cene nafte, koje su neutralisale rast prometa, kao i negativne kursne razlike. Iako se situacija u drugom kvartalu ove godine poboljšala po pitanju odnosa dinara i dolara i došlo do stabilzacije, veliki gubitak u prvom tromesečju nije nadomešten, pa u 6M 2015. i dalje ostaje gubitak po ovoj poziciji.
Proizvdonja nafte i gasa je u posmatranom periodu pala 5%, ali je bila veća od plana za 1%. Prema istom planu, NIS očekuje da investicije budu oko 38 milijardi, dok je prva procena bila oko 44 milijarde dinara. U prvih 6M 2015. ostvaren CAPEX iznosio je nešto preko 12 milijardi dinara, što pokazuje da će se u drugoj polovini godine značajno više pažnje posvetiti ovom faktoru. Samim tim, ovde postoji značajan rizik da se taj plan ostvari, kao što je i sam menadžment saopštio. Pad proizvodnje, kao najprofitabilnijeg segmenta kompanije zabrinjava, posebno ako se ima u vidu da je vrlo realno da se ova situacija nastavi u budućnosti, jer su nalazišta stara, a cena sirove nafte i dalje vrlo niska, pa investicije u ovaj deo čini neekonomičnim. Ipak, NIS se okreće najviše preradi, koja je trenutno na oko 60% kapaciteta (maksimalni obim prerade 4-4,5 miliona tona godišnje), koja bi trebala najviše da doprinese po pitanju efikasnosti, uštedama u troškovima kao i rastu profitnih margina.
Veliki problem predstavljaju i dugovi javnih preduzeća, zbog čega takođe dolazi do usporavanja investicija, a samim tim i odlaganja profita i veće profitabilnosti NIS-a. Ovde treba reći EBITDA margina i dalje iznosi preko 20%, i iznad je proseka industrije u regionu od oko 19%. Dugovanja od JAT-a su naplaćena, što je uzrokovalo ogroman rast operativnog novčanog toka u 6M 2015. (što je urađeno u 3M 2015.), dok i dalje najvažniji problem i rizik pri investiranju u ovu akciju ostaju potraživanja od "Srbijagasa" i "Petrohemije". Zajedno, ukupan dug je oko 39-40 milijardi dinara. Naime, "Srbijagas" duguje 26, a "Petrohemija" 13 milijardi dinara. NIS očekuje da po osnovu dividende koju bude davao državi naplaćuje svoje dugove. Napravljen je dogovor sa Vladom, pa bi na kraju godine kompanija trebalo da dobije 2,1 milijardu dinara po osnovu dividende koja pripada državi Srbiji (kao akcionaru sa 30% udela), kao i ostatak do 5 milijardi po osnovu dugovanja, kako bi se ista što pre naplatila. Ovo je svakako pozitivan korak, ali znači da je potrebno dosta vremena za naplatu celog duga ukoliko se bude išlo ovim tempom.
Što se tiče dividende, najavljeno je da bi isplata mogla biti krajem avgusta. Iz "Sinteze" podsećaju, da uz zadržani dividendi racio od 25%, bruto dividenda za 2014. iznosi 46,8 dinara po akciji. Presečni datum bio je 13. jun.