Aleksinac tone sa privredom - Konfekcija "Morava", jedina svetla tačka

U gradu na Moravici svojevremeno je postojalo tridesetak fabrika i drugih industrijskih preduzeća koja su, uglavnom, uspešno radila. Danas se ono što je od toga ostalo može izbrojati na prste jedne ruke, pa ne čudi što je - od oko 11.000 nekadašnjih radnika - u aleksinačkoj privredi ostalo jedva hiljadu i po trudbenika: pet puta manje od 7.600, koliko je ljudi trenutno u evidenciji ovdašnje filijale Nacionalne službe za zapošljavanje!

- Loše privatizacije uništile su većinu preduzeća i nema te sile koja nas može izvući sa dna, osim ako se ne desi neko čudo, a ja u čuda ne verujem... Mnogi od kolektiva postoje i danas: neki samo na papiru, drugi zarasli u korov, treći očerupani do temelja, pa je postalo normalno reći kako je od aleksinačke privrede ostalo samo - groblje. I, nikome ovde nikada neće biti jasno kako su netragom nestale tako poznate i uspešne firme, poput "Selekcije", "EMPE", "Betonjerke", "Frada", "Fahopa", "Živinarstva", "Progresa", PIK... - kaže predsednik Samostalnog sindikata opštine Aleksinac, Dobrica Ranđelović.

I, zaista, nekada su filteri "Frada" završavali u mnogim evropskim zemljama, firma je zapošljavala 450 ljudi, a onda je privatizacija sve svela na - četvrtinu! Slično je i sa fabrikom profila i cevi "Fahop", kojoj je sada jedina nada izvesna kompanija iz Čačka, koja ju je kupila i uposlila stotinak metalaca. Nadalje, i u "Betonjerki" se, do privatizacije, radilo po evropskim normativima, a onda je došao novi gazda, upropastio firmu i završio iza rešetaka.

Trenutno, ovaj kolektiv je u stečaju, a preostalih 30 od nekadašnjih 200 radnika svakodnevno strepi šta će sutra biti... Odavno se ugasila i konfekcija "Morava", koja je radno angažovala 800 šivača, ali je ona imala sreću da je kupi nemački "Gramer", pa sada oko 1.300 radnika - uključujući i pogon na Aleksinačkom Rudniku - izrađuje komponente za automobilska sedišta. I, sve ide u izvoz.

- Izgubljeni su vreme i vrednosti koje nikada ne možemo da vratimo. Zašto se čelnici opštine nisu pridružili radnicima, pa zajedno digli glas protiv loših privatizacija - ističe Ranđelović.

A, da je situacija u aleksinačkoj privredi loša, slaže se i zamenik predsednika opštine Čedomir Rakić.

- Kada su firme privatizovane, nas u lokalnoj samoupravi niko ništa nije pitao, a sada se pokazalo da je to listom bio traljav posao, od kojeg svi "peru ruke". Ostali smo mi, nemoćni pred nezadovoljstvom radnika - kaže Čedomir Rakić, povodom zamerki Dobrice Ranđelovića da se lokalni čelnici nisu pridružili radnicima u borbi protiv loših privatizacija.

Prošlost

Okosnica privrednog razvoja aleksinačkog kraja nekada su bili poljoprivreda i rudarstvo, odnosno PIK "Aleksinac" i "Aleksinački rudnik mrkog uglja", koji su zapošljavali po 1.000 radnika. Posle višegodišnje agonije, PIK je otišao u stečaj, te ostao bez ijednog zaposlenog, a krčmljenje imovine obeležila je rasprodaja 363 hektara zemlje po ceni od samo 17 EUR za ar. Rudnik je zatvoren 1989, ali je u njemu i dalje zaposleno oko 300 kamarata, koji rade u drugim ugljenokopima po Srbiji.