U Srbiji proizvedeno 3,5 miliona pari obuće, ali je situacija daleko od dobre

U Srbiji je samo prošle godine u 300 preduzeća proizvedeno više od tri i po miliona pari obuće. Zabeležen je i rast izvoza, pa su tako srpske cipele najčešće nosili Italijani, Nemci, Rusi ali i susedi.

Uprkos naznakama oporavka industrije obuće, sve manje je onih koji se odlučuju za pokretanje ovog posla. Visoki nameti i nelojalna konkurencija često otežavaju proizvodnju cipela.

Cipele iz "malog vranjskog privrednog čuda", kako su nazivali "Koštanu", gotovo pet decenija obilazile su svet.

Kako se u ovoj fabrici dnevno proizvodilo i do 4.000 pari obuće, a "Koštana" upošljavala isto toliko Vranjanaca, vest da su dugovi stavili katanac na ovo preduzeće mnoge je razočarala. Nadu da će ponovo nositi udobne vranjske cipele, dali su mali proizvođači u udruženju koje ponovo nosi "Koštanino" ime.

- Radim 15 godina ovde u ovoj firmi, inače sam pre toga radila u "Koštani", radimo za izvoz, radimo domaću proizvodnju, zavisno od artikala proizvodnja ide od 500 do 800 pari dnevno - kaže radnica u fabrici obuće "Stefi komerc" Biljana Jović.

Direktor fabrike "Stefi komerc" Novica Đorđević kaže da je klaster osnovan 2011. godine na inicijativu 16 firmi iz Vranjskog okruga.

- Svi ukupno imamo 1.500 radnika. Još uvek nismo postigli neke konkretne rezultate preko klastera, ali nadamo se da ćemo u nekom narednom periodu ostvariti neke rezultate i proboj na bar neko tržište - dodaje Novica Đorđević.

"Koštanina" sudbina zadesila je mnoge fabrike čiju smo obuću nekada rado nosili, a broj radnika za mašinama od 2000. godine je prepolovljen. Visoke namete, kažu u Privrednoj komori Srbije, domaći proizvođači danas ne mogu da podnesu, a istovremeno cenom ne mogu da konkurišu obući iz Kine, Vijetnama i Indonezije, koju najčešće nosimo.

- Kineska roba osim što je jeftina ona je i nekvalitetna. Kada na to dodate da se carinila po kilogramu a ne po paru, po komadu, onda smo imali katastrofalnu situaciju u pogledu konkurencije. Domaći proizvođači to jednostavno ne mogu da izdrže - kaže Milorad Vasiljević, sekretar Udruženja za industriju tekstila, odeće, kože i obuće Privredne komore Srbije.

Podsticaj malim proizvođačima magična je reč za oporavak domaće industrije obuće, koja je samo u prošloj godini ostvarila izvoz od 332 mil USD.

- Neki oblici rasterećenja privrede pre svega onih koji se vezuju za radne inpute, jer je to delatnost koja je vrlo radno intenzivna, mogla bi da značajno smanji troškove sa kojima se sreću ta preduzeća. S druge strane, niska akumulativnost i neadekvatna tehnička osnova, a prevaziđena tehnologija bi zahtevala i određenu vrstu pomoći koja bi se ogledala u namenskom kreditiranju takve oblasti - navodi profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Blagoje Paunović.

Za srpsku obuću možda još ima nade, ukoliko je suditi po činjenici da i komšije iz BiH, koji su peti izvoznici obuće u Evropi, nose naše cipele.