Lični bankrot - spas za prezadužene ili prečica za siromaštvo

Šansa za novi početak - to je ono što bi građanima koji grcaju u dugovima zbog kredita, neplaćenih računa, te gubitka posla i primanja trebalo da ponudi lični bankrot koji zemlje u regiji pokušavaju zakonski da uvedu, s Crnom Gorom na čelu čija je Skupština nedavno usvojila takav predlog.

Ipak, ekonomisti i udruženja za zaštitu potrošača upozoravaju da se ne radi o magičnom štapiću koji će obrisati sva dugovanja građana, nego o teškom postupku koji, takođe, prema predloženim zakonima, ima i manjkavosti.

Model ličnog bankrota, koji će varirati od države do države, uglavnom uključuje staratelja, tutora ili stečajnog upravnika, kako se različito nazivaju osobe koje bi vodile finansije građanina, koji, zbog nemogućnosti da i dalje plaća svoje dugove - proglašava bankrot. Prezaduženoj osobi morala bi se ostaviti sredstva dovoljna za život, dok se njegova imovina u određenom roku ne proda, kako bi se namirila potraživanja kreditora.

Građani Srbije na lični bankrot čekaće još minimum godinu i po, jer se planira angažovanje savetnika, koji će za Vladu i Narodnu banku Srbije izraditi studiju o mogućnostima bankrota, a rok je kraj 2016. godine.

Dejan Gavrilović, predsednik Udruženja Efektiva, udruženja bankarskih klijenata i organizacije potrošača, smatra da se u dosadašnje predloge treba uvrstiti dodatna zaštita dužnika.

- Nije dovoljno samo proglasti lični bankrot i dobiti tog staratelja koji će dalje voditi računa o finansijama dužnika, nego definisati funkciju staretalja u potpunosti, da on ima ingerencije da proceni da li je visina duga koju dužnik ima prema poveriocima realna, jer često se dešava u slučaju banaka ili javnih komunalnih preduzeća da potražuju dugove koji nisu po zakonu, koji nisu realni - ističe on.

Takođe, Gavrilović upozorava da bi dužnik morao da ima dovoljno sredstava za život jer, kako kaže, sada se dešava da banka zaduženom građaninu uzima kompletan iznos plate, a po zakonu je dozvoljeno dve trećine primanja.

Iako stručnjaci i organizacije za zaštitu potrošača smatraju da bi dobar model ličnog bankrota mogao biti rešenje za dužnike koji više nisu u stanju vraćati svoj dug, ipak ističu da postoji velika verovatnoća da će te ljude, jednom kada izađu iz loše finansijske računice, čekati siromaštvo.

Zato smatraju da je jedino održivo rešenje razvijanje ekonomije, nova radna mesta i povećanje životnog standarda građana.

Crna Gora je nedavno usvojila Zakon o ličnom bankrotu, a njeni građani moći će ga proglasiti od početka septembra. Građanin u Crnoj Gori mora imati najmanje 2.500 EUR duga da bi proglasio lični bankrot, a vlasti predviđaju da će od septembra ovu mogućnost iskoristiti između 5.000 i 6.000 Crnogoraca.

Vasilije Kostić, ekonomski analitičar iz Crne Gore, kaže da se lični bankrot uveliko kosi i sa sistemom vrednosti građana na Balkanu.

- Kod nas se lični bankrot kosi sa nekakvim našim moralnim nazorima, ljude je stid da proglase bankrot. Takođe, zakonom se predviđa da imaju ličnog upravnika, što se kosi sa našim poimanjem ličnih sloboda. Takva rešenja karakteristična su za etičke, istorijske i kulturne sisteme koji se mnogo razlikuju od naših - objašnjava on.