Njegovo veličanstvo kiseonik - Kako funkcioniše i šta sve leči hiperbarična medicina?

Ni pred jednom lekarskom ordinacijom ne sedi toliko pacijanata sa različitim komplikacijama i problemima, a došli su po jedan isti lek - kiseonik! Tajne ove vrste medicine otkrivaju nam lekari Specijalne bolnice za hiperbaričnu medicinu Beograd.

Pojednostavljeno rečeno, ovde se ljudi leče udisanjem čistog kiseonika pod pritiskom većim od atmosferskog, a to se odvija u hiperbaričnim komorama.

Veći ambijetalni pritisak koji ide i do 2,8 bara je preduslov da bi kiseonik postigao terapijski efekat.

- Suština je da se povećava količina fizički rastvorenog kiseonika u telesnim tečnostima, pre svega u krvnoj plazmi, čime se omogućava njegovo brže dopremanje do oštećenih tkiva i ćelija. U normalnim okolnostima 97 odsto kiseonika se prenosi hemoglobinom, a samo dva do tri odsto je fizički rastvoreno. Ovde se to povećava i do 20 puta, što ima velike efekte na bolestan i na zdrav organizam - kaže prof. dr Tomislav Jovanović, koji je i nacionalni koordinator za hiperbaričnu medicinu i rukovodilac postdiplomske nastave iz ove oblasti.

Centar za hiperbaričnu medicinu funkcioniše poput dobro organizovane fabrike i osim prostorije sa dve višemesne komore koje primaju do 12 pacijenata, postoji cela logistika da bi sistem funkcionisao.

Onim što se događa u komorama rukovodi se sa komandnog pulta, na ekranima se vide pacijenti sa kojima je uvek neko od osoblja, a tretmani traju između 60 i 90 minuta.

Janko Holok već deset godina ima problema sa otvorenom ranom i pre dve godine je počeo sa tretmanom u hiperbaričnoj komori.

- Mnogo mi je pomoglo. Prvi put sam imao 25 tretmana, sada sam došao po još 20 i čini mi se da će rana konačno zarasti - kaže Janko.

Kiseonik je u nekim slučajevima lek izbora kao prvi lek, a najčešće pomoćna terapija.

Pospešuje dejstvo antibiotika za 70 odsto, smanjuje otoke, upale, ubrzava proces zarastanja rana, a sve to ima i sekundarne efekte na zdravstveni sistem: smanjuje se broj bolničkih dana hroničnih pacijenata, utrošak lekova i broj radikalnih hirurških intervencija, pre svega amputacija ekstremiteta.

- U principu, pomaže u svim slučajevima gde postoji hipoksija - nedostatak kiseonika u tkivima i najbolje rezultate daje kod komplikacija uzrokovanih dijabetesom, infekcije mekih tkiva, neuroloških oboljenja, venskih rana. Postoje situacije kad ova vrsta tretmana bukvalno spasava život kao što je trovanje ugljen-monoksidom, gasna gangrena, arterijska gasna embolija i dekompresiona bolest kod ronilaca - objašnjava dr Branko Markuš, specijalista pomorske medicine koja podrazumeva i hiperbaričnu medicinu.

Hiperbarična medicina proizašla je iz medicine ronjenja i komplikacija kod ronilaca i prvi put je upotrebljena u te svrhe.

Njeni moderni počeci vezuju se za 1960. godinu kada je u Amsterdamu prvi put urađena hirurška intervencija na srcu unutar baro-komore.

U Jugoslaviji je pionir ove vrste medicine bio dr Nikola Dekleva, koji je sa hiperbaričnom medicinom počeo u Zemunskoj bolnici, a danas u Srbiji ima nekoliko centara.

Prva nagrada u Amsterdamu

Na kongresu Evropskog udruženja podvodne i hiperbarične medicine u Amsterdamu prof. dr Tomislav Jovanović i dr Branko Markuš i dr Jelena Milošević osvojili su prvu nagradu za rad koji se odnosi na lečenje osteomielitisa (infekcije donje vilične kosti).

Lečenje dece sa smetnjama u razvoju

Specifičnost ove bolnice i angažmana prof. dr Tomislava Jovanovića jeste lečenje dece sa smetnjama u razvoju, između ostalih i onih sa autizmom. Deca dolaze iz svih zemalja bivše Jugoslavije, ali ima ih i iz Rusije, Švedske, Turske, Kuvajta i tretman za sve njih je besplatan.

- Ne govorimo da smo svemogući, ali rezultati su izvanredni i prevazilaze moja očekivanja. Decu uvodimo u normalan ritam spavanja, hranjenja, defekacije i uz povećanu i usmerenu pažnju stvaramo dobru biološku osnovu za dalji rehabilitacioni rad. Primenjujemo multidisciplinaran pristup, radi ceo tim stručnjaka, a u centru pažnje su roditelji koji se obučavaju da budu aktivni učesnici oporavka dece. U zavisnosti od problema, jedno dete prođe godišnje između 80 i 100 tretmana u više ciklusa - kaže prof. Jovanović.