Banke u manjim mestima zatvorile vrata - Privrednicima ostala muka sa predajom pazara

Kada su se pre desetak godina krediti u Srbiji uzimali i delili kao da se ne moraju vratiti, banke su otvarale bar po ekspozituru u svakom većem mestu, a njihovi poslovni prostori bili su najbolje uređeni. Onda je došla kriza, krediti su se manje uzimali i sve teže vraćali i kad su u pitanju građani i kad je u pitanju privreda.

Tada su banke počele da zatvaraju svoje jedinice širom zemlje i mnoga manja mesta i varošice ostale su bez ijednog bankarskog šaltera, a neretko su banke odlazile i iz većih mesta. Doda li se tome i podatak da su u Vojvodini Razvojna banka Vojvodine i Nova Agrobanka bile značajno zastupljene, a obe su otišle u stečaj, jasno je da se mreža banaka smanjila.

To je veliki problem, posebno za malu privredu, jer za svaku bankarsku transakciju, pa i najsitniju, privrednici moraju da putuju do mesta gde ima bankarska poslovnica, a neki su prinuđeni na to da na put kreću i nekoliko puta dnevno.

Banka Poštanska štedionica spremna je da u svakoj opštini otvori svoju poslovnu jedinicu, ali je ona u državnom vlasništvu pa za nju važi zabrana zapošljavanja u javnom sektoru Vlade Srbije. Tek kada se na tom planu nešto promeni, nove jedinice Poštanske štedionice moći će da se otvore.

Što se tiče banaka osnovanih stranim kapitalom, ako budu imale interes i procene da u nekom gradu ili varošici mogu zaraditi, otvoriće filijalu ili ekspozituru, a to bi trebalo očekivati tek kada u Srbiji krene znatniji privredni razvoj.

Nedostatak banke, sigurno je, najteže pada malim privrednicima, preduzetnicima i svima koji dnevno moraju da predaju pazar. Njima jedino ostaje da novac nose u torbi, a privrednici koji su primorani na to da to rade mogli bi se udružiti i dogovoriti o saradnji s jednom bankom. Ukoliko bi svi imali račun u jednoj banci, mogli bi se dogovoriti da im se obezbedi makar bankomat za prijem pazara jer takva mogućnost postoji.

U bankama kažu da pri otvaranju ekspozitura u manjim mestima najveći trošak odlazi na obezbeđenje, a da manji problem predstavljaju troškovi zarada službenika i zakup poslovnog prostora. Oni ukazuju na to da su troškovi obezbeđenja prilična stavka, ali da se ne mogu izbeći.