Srbi troše dvostruko više energije nego stanovnici EU - Najveći rasipnici javni i privatni sektor

Građani Srbije, iako sa znatno nižim standardom nego oni u EU, troše dvostruko više energije nego stanovnici razvijenih zemalja EU, a stručnjaci za energetsku efikasnost ukazuju da bismo merama energetske efikasnosti mogli da uštedimo 30 do 40 odsto energije.

Da energiju "bacamo kroz prozor" govori podatak da je potrošnja električne energije po jedinici stambene površine kod nas u samom vrhu u Evropi i iznosi oko 200 kilovat časova, a u zemljama EU u proseku 140 kilovat časova.

Najviše energije troše potrošači u javnom i privatnom sektoru, posebno u neizolovanim zgradama i kućama bez fasade, dok se manje energije troši u industriji i privredi, jer su, nažalost, nerazvijene, ali se i tu veliki deo energije troši neracionalno.

Srbija je, po evropskim direktivama, preuzela cilj da do 2018. godine smanji finalnu potrošnju energije za devet odsto u odnosu na 2008, kada je potrošnja energije kod nas iznosila oko 10 miliona tona ekvivalentne nafte.

Pomoćnik ministra energetike Miloš Banjac izjavio je da će Srbija uspeti da ispuni taj cilj i da smo već na dobrom putu da to postignemo, kao i da nikakve velike projekte nije potrebno realizovati da bismo došli do tog cilja.

- Jedna od mera kojom ćemo to postići je energetsko označavanje uređaja, što kod kupaca ima takav efekat da će svako da kupi malo skuplji proizvod koji je energetski efikasniji, posebno kada se zna da svaka energetski efikasnija klasa uređaja donosi uštedu energije do 10% - rekao je Banjac.

On je ukazao da se energetska efikasnost javnih zgrada širom Srbije podiže i kroz realizaciju projekata koji se finansiraju iz Fonda za energetsku efikasnost, čiji je budžet ove godine iznosio 180 miliona dinara, a sledeće godine će biti isto toliko.

Banjac je najavio i da će uskoro biti potpisan prvi ugovor za punjenje tog fonda iz donacije vredne 500.000 USD, koje će se koristiti 2016. godine, s tim što će i lokalne samouprave i država morati da učestvuju sa ukupno 50% vrednosti svakog projketa, koji se na taj način bude realizovao.

Značajnu ulogu u podizanju nivoa energetske efikasnosti u Srbiji očekuje se da će dati i energetski menadžeri, koji su zaduženi da upravljanje i kontrolu trošenja energije u lokalnim samoupravama, preduzećima i drugim institucijama.

Nedavno je oformljen i Centralni registar energetskih pasoša zgrada, kojim je uspostavljena energetska sertifikacija tih objekata u Srbiji, a u planu je i izrada strateškog projekta Nacionalna tipologija javnih zgrada Srbije, koji će biti osnova za sagledavanje mogućnosti ušteda energije u tim objektima.

Jedna od mera za povećanje energetske efikasnosti je naplata grejanja po utrošku, za koju su, ističu stručnjaci, potrebni sistemski pristup, fazni prelazak i ozbiljna ulaganja u izolaciju stambenih objekata ili će potrošači morati da plaćaju još veće račune za grejanje nego ranije, što su već dešava u nekim gradovima u Srbiji.

Gradske vlasti u Beogradu su procenile da bi naplata grejanja po utrošku bila najoptimalnija u glavnom gradu, koji čini 50% toplotnog konzuma Srbije, ali da je za to potrebno pet do sedam godina, jer 60% zgrada ne ispunjava najmodernije standarde izolacije, pa bi oko 40% Beograđana, po tom novom sistemu naplate, ako bi se odmah uveo, morali da plaćaju značajno više račune za grejanje.

Eksperiment merenja energetske efikasnosti kuća sproveden u EU je pokazao da se potrošnja energije zimi u porodičnim kućama može smanjiti i za 50%, a račun za energente prepoloviti, ako su zidovi i krov dobro izolovani. Idealno bi bilo da zidovi budu zaštićeni kamenom vunom debljine 20 centimetara, a potkrovlje kuće staklenom vunom debljine 25 centimetara, a takva izolacija zimi zadržava toplotu, ali ne i vlagu, a leti hladnoću i dobar je protivpožarni marterijal i zaštita od buke.

Ta investicija bi u zemljama EU iznosila oko 6.000 EUR, ali bi uštede samo na gasu tokom jedne grejne sezone bile oko 600 EUR, jer se potrošnja gasa prepolovi sa oko 1.400 kubika na oko 700 kubika, pa je utvrđeno da bi se takva investicija vratila već za četiri do pet godina.

Projekti uštede energije u Srbiji, osim direktnih finansijskih koristi za državu i građane i povećanja komforta stanovnika, važni su i zbog dostizanja standarda EU, u kojoj je izolacija objekata obavezna i gde je, inače, plan da se uz mere energetske efikasnosti uštedi 40 do 190 mlrd USD do 2020. godine, i da se zahvaljujući tome BDP Unije poveća za 0,25% do 1,1%.