Zašto se najbrže isplati investicija u efikasno grejanje?

Merama energetske efikasnosti mogli bismo da uštedimo od 30-40% energije, koju inače uvozimo u iznosu od oko 30%, upozoravaju stručnjaci. Iako građani Srbije imaju znatno niži standard nego oni u EU, u našoj zemlji se troši skoro dvostruko više energije nego u razvijenim zemljama EU. Tako da po jedinici stambene površine trošimo oko 200 kilovat časova čime smo među prvacima potrošnje energije u Evropi, dok je u zemljama EU potrošnja u proseku 140 kilovat časova. Prema poslednjim podacima, najviše energije troše potrošači u javnom i privatnom sektoru, posebno u neizolovanim zgradama i kućama bez fasade. Manje energije troše industrija i privreda, ali se i tu veliki deo energije troši neracionalno.

Koja je mera najbolja? Od čega zavisi uspešnost primene mere? Da li uložiti u termoizolaciju, nove prozore i vrata ili nov sistem grejanja? Stručnjaci renomiranog i svetski priznatog nemačkog instituta za kvalitet "Dekra" su sproveli sveobuhvatno istraživanje kako bi utvrdili primenom koje mere se postiže najveća energetska efikasnost u zgradarstvu i koja se investicija najbrže isplati. Energetska sanacija, odnosno modernizacija može se kod postojećeg objekta izvesti čitavom lepezom mera i akcija, ali koje su mere isplative, laici gotovo da ne mogu da procene.

Studija je pokazala da se neke investicije isplate već nakon malog broja godina, druge investicije moraju da čekaju decenije da bi se isplatile. Detaljna analiza objekta pokazuje da odluka o primeni konkretne mere zavisi od starosti i trenutnog stanja objekta.

Primer 1 – Porodična kuća iz 1975. godine

(Porodična kuća iz 1975. godine)

Primer porodične kuće u nemačkom gradu Kajzerlauternu iz 1975. godine, izgrađene za tadašnjih 350.000 nemačkih maraka, koja do danas nije modernizovana, pokazuje da se ne isplati primena svih mera. Zatečeno je loše stanje sistema za grejanje i izolacije. Savetnik "Dekre", gospodin Uve Bol, je izračunao da je ukupno potrebno 95.570 EUR kako bi se kuća dovela na aktuelni nivo tehničkih standarda. Obzirom na to da kuća danas vredi oko 150.000 EUR, po njemu 3 investicije mogu da budu najbrže isplative: ugradnja novog grejanja kombinovano sa solarnim sistemom za pripremu tople vode i sa izolacijom podrumskog plafona.

Primer 2 – Stambena zgrada sagrađena 1949. godine

Zgrada je sagrađena 1949. godine u Nirnbergu, ukupne površine 450 kvadrata i nudi 4 stambene jedinice. U jednom stanu je vlasnik zgrade, a ostala 3 stana se iznajmljuju. Procenjena današnja vrednost zgrade (u tu vrednost je uračunata i vrednost placa) je oko 450.000 EUR. Zgrada je lošem energetskom stanju. I u ovom slučaju je neophodno veštačenje stručnjaka kako bi se utvrdilo koje bi mere za saniranje bile isplative.

(Stambena zgrada sagrađena 1949. godine)

Zbog prilične starosti zgrade trebalo bi investirati 54.260 EUR u zgradu, pokazala je analiza. Za nekoliko mera za energetsko saniranje bi trebalo dodati još 41.540 EUR, što rezultira ukupnom investicijom od 95.800 EUR. Trošak bi bio isplativ, jer bi vrednost zgrade porasla na 615.000 EUR. Umesto 35 godina, zgrada bi mogla da se koristi još narednih 55 godina, što je jedan od razloga za povećanu vrednost. Osim toga bi cena iznajmljivanja mogla da se podigne sa 4,53 EUR na 5,50 EUR po kvadratu – shodno mišljenju stručnjaka iz "Dekre". Opravdani razlog tome je poboljšani kvalitet stanovanja i niska potrošnja energije.

Prema rečima Bojana Grujičkog, direktora nemačke kompanije "Viessmann" za Srbiju, kada ljudi u Srbiji razmišljaju o tome koju meru energetske efikasnosti prvo treba izvedu na svom objektu, termoizolacija objekta im najčešće prva padne na pamet.

- U današnje vreme vrlo ograničenih platežnih mogućnosti ovakvo jednostrano razmišljanje često odvede građane u lošu investiciju, onu koja štedi mnogo manje i isplati se daleko kasnije od ulaganja u zamenu starog sistema grejanja novim, modernim i efikasnim grejnim sistemom. Studija instituta "Dekra" je komotno mogla biti urađena i kod nas, sa identičnim rezultatom - potvrđuje Grujički.

- Možda je problem u pogrešnoj percepciji. Investicija u termoizolaciju je vizuelno vidljivija nego investicija u nov sistem grejanja, pa odatle utisak da je to važnija mera. Međutim, kada počnemo da "ulazimo u novčanik" i prebrojavamo koliko smo novca uštedeli i kojom brzinom će nam se ulaganje vratiti - percepcija se radikalno menja.

Kako se koristi revolucionarni personalizovani kalkulator grejanja

Grejna tehnika se danas nalazi na jedinstvenoj tački u svojoj istoriji, a to je - da su za apsolutno svaki postojeći energent i gorivo razvijeni izvanredni i visoko efikasni proizvodi. To međutim, ne znači da je svaki energent ili svaki grejni sistem dobar za objekat. Koje je rešenje najbolje i prilagođeno upravo svakom pojedinačnom domu, pitanje je danas na koje često ni tehnički potkovani, a kamoli ljudi drugih struka ne mogu sa sigurnošću da odgovore. Da bi pomogao da se ova nedoumica reši, "Viessmann" je razvio jedinstveni upitnik koji omogućava korisnicima bilo kog obrazovanja i struke da bez "lutanja" sa kvazi-stručnjacima dobiju stručnu, jasnu i preglednu informaciju o sistemu grejanja koji je skrojen upravo za njihov objekat.

Popunjavanjem jednostavnog on-line formulara korisnik daje osnovne informacije o svom objektu, postojećem sistemu grejanja i na kraju svojim interesovanjima. Ova aplikacija uzima u obzir čak i korisnikove želje o željenoj sobnoj temperaturi (nemaju svi iste želje), kao i kompletnu meteorološku istoriju mesta u kom se njihov objekat nalazi. Rezultat koji korisnik dobija: preporuka "Viessmann"-a sa specifikacijom i optimalnim tehničkim rešenjem za grejanje, budžetskom vrednošću investicije i informacijom o stručnim i sertifikovanim instalaterskim firmama u korisnikovom komšiluku koji mogu sve da izvedu po najboljim cenama, i to sa garancijom kvaliteta. Sve to, bez ijednog telefonskog poziva. Sledeći korak koji korisnik treba da napravi je ujedno poslednji: da pozove neku od tih sertifikovanih firmi i dogovori posao.

Svi koji žele da popune upitnik i saznaju koji je način grejanja je najpogodniji i najisplativiji, mogu to da urade klikom na link OVDE.

Energetska efikasnost na srpski način

Srđan Porčić iz Sremčice ugradio je Viessmann toplotnu pumpu u svoju kuću površine 220m² i priključio na postojeći sistem grejanja, koji je kombinacija radijatorskog i podnog grejanja. Za jednu grejnu sezonu njegovi troškovi grejanja iznosili su svega 25.000 dinara. Na pitanje, kako sada može da dođe do preciznih podataka o troškovima grejanja Srđan kaže: "Ugradio sam posebno strujno brojilo za toplotnu pumpu da pokažem sebi, a i komšiluku koliko ću trošiti. Na kraju je ispalo u proseku manje od jednog evra dnevno, a to je 4-5 puta manje nego što sam plaćao ranije, kada sam se grejao na kotao na struju".

Dmitar Travica iz Barajeva poseduje jednospratnu kuću od 120m2. Dmitar je uzeo kredit i kupio "Viessmann" toplotnu pumpu vazduh-voda. Kuća je izolovana termoizolacijom debljine 5 cm, a sva stolarija je drvena.

- Od uštede sada plaćamo rate kredita i još nam 'pretekne'. Ugradili smo je u kuhinji, jer je bešumna i veličine jednog kuhinjskog elementa.

Pogledajte kako je nov sistem grejanja drastično smanjio račune gospodina Porčića i Travice OVDE.

Viessmann d.o.o. Beograd

Vizman

energetska efikasnost

nemački institut za kvalitet Dekra

Uve Bol

Kajzerlautern

Nirnberg

Bojan Grujički

Srđan Porčić

toplotna pumpa

Dmitar Travica