Sandra Kamberović, sekretar Udruženja IOS "Hrabri čistač" - Za napredak reciklažne industrije potrebna reforma javnih komunalnih preduzeća

(Sandra Kamberović) Reciklažna industrija je kod nas još uvek u povoju. S obzirom na to se naše tržište tek sada gradi i da nema ustanovljenog sistema, veliki napredak će se videti kada se uradi reforma javnih komunalnih preduzeća i uspostavi primarna separacija otpada, kaže Sandra Kamberović, sekretar Udruženja IOS "Hrabri čistač".

- Reciklaža je odličan biznis, vrlo razvijen u svetu, međutim, kod nas zbog pravnih praznina sistem još nije uspostavljen. Cela reciklažna industrija danas zavisi od podsticaja države, što znači da ako država ne dodeli podsticaje privrednicima, propisani ciljevi za 2015. neće moći da budu dostignuti.

- Državna uprava je pod velikim pritiskom EU i zbog toga transponuje odredbe evropskog zakonodavstva bez prethodnih analiza ekonomskih implikacija za sprovođenje tih propisa. Treba imati u vidu da je implementacija nacionalnih propisa na vrlo niskom nivou. Jedan od uslova uspešne implementacije je uključivanje svih aktera u kreiranje politike u određenoj oblasti, kao i ekonomske analize.

Izmene i dopune Zakona o upravljanju otpadom smanjuju stepen pravnih praznina u odnosu na evropske propise, ne uzimajući u obzir spremnost tržišta i mogućnost implementacije tih instituta i definicije u ovom trenutku kod nas.

Od velike je važnosti uspostaviti partnerski odnos između donosioca odluka i industrije u oblasti upravljanja otpadom, jer je industrija ta koja bi trebalo da snosi veliki deo planiranih investicija u oblasti upravljanja otpadom. Industriji otpada je važno da ima predvidivost. Prema planu nadležnog ministarstva, 2017. je godina važnih promena, jer se tada planira revizija celog Zakona o upravljanju otpadom, kao i revizija strateških dokumenata.

- Ideja Zelenog fonda je dobra, ali predlog načina na koji je Zeleni fond organizovan nije baš u saglasnosti sa idejom. S druge strane, još uvek je neizvesno kada će Zeleni fond početi sa radom, s obzirom na to da je predlogom propisan pravni vakuum od godinu dana za usvajanje podzakonskih akata koji treba da definišu način rada ovog fonda. Efekat Zelenog fonda neće biti maksimalizovan ako bude osnovan kao budžetski fond. Svakako, stabilna linija finansiranja zahteva životne sredine je neophodna, a ovako konstituisan Zeleni fond je pionirski korak u tom procesu.

Benefiti fonda bi trebalo da se vide kroz investicije u životnu sredinu za sektore koji nisu komercijalni, kao i za infrastrukturne i druge projekte čije je finansiranje obaveza države.

- Nacrtom Zakona o izmenama i dopunama Zakona o upravljanju otpadom su delimično popunjene postojeće pravne praznine u skladu sa evropskim zakonodavstvom. Sada se u nacionalnim propisima mogu naći instituti poput nusproizvoda, prestanka statusa otpada, diler broker, odgovornost proizvođača, usaglašene definicije sa okvirnom direktivom za otpad 2008/98 EZ. Međutim, ukoliko ne postoji sinhronizovnost sa ostalim relevantnim propisima, onda je problem implementacije i dalje prisutan.

- Uspostavljanje sistema upravljanja otpadom je važan segment i očekuju se veliki ekonomski zahtevi u procesu usaglašavanja sa propisima EU. Prema Strategiji aproksimacije, troškovi su procenjeni na 2,796 mlrd EUR što je 26% ukupno procenjenih troškova od 10,6 mlrd EUR. Veliki teret finansiranja upravljanja otpadom treba da snosi privreda.

U ovom momentu, zabrinjavajuće je što se industrija potpuno zanemaruje u tom procesu, a nacionalna politika kreira bez svih učesnika. Država treba da napravi plan implementacije i edukacije o izazovima i zadacima koji se očekuju kako od industrije, tako i od građana u upravljanju otpadom, jer bez toga rezultati neće biti postignuti.

Takođe, trebalo bi da se više koncentrišemo na problem u sektoru otpada koji je drugi po ekonomskim implikacijama i ozbiljno razmotrimo predložene mere reforme iz Strategije aproksimacije koja je usvojena 2010. godine, i jedan je od najvažnijih dokumenata u procesu pristupanja sa EU.

- Kontinuiranim neformalnim obrazovanjem, jer je edukacija važna i neophodna kroz ceo proces tranzicije u kome se naše društvo nalazi. Zbog toga je važno da edukacija bude prilagođena svim uzrastima.

- Kružna ekonomija je novi koncept upravljanja otpadom koji se javio posle krize 2008. godine, a odnosi se na maksimalnu iskorišćenost upotrebljenih resursa. To je koncept u kome se odlaganje otpada svodi na minimum i na otpad se gleda kao na sirovinu. Ciljevi u evropskim propisima su vrlo ambiciozni i teško dostižni ukoliko se ne primenjuje koncept kružne ekonomije. Za sve ovo potrebna je vrlo razvijena infrastruktura i visoka svest o zaštiti zdravlja i životne sredine, što na kraju donosi i ekonomske benefite za sve.

- Pre svega, na Balkanu je potrebno promeniti svest u odnosu na tržište i kapital. Nažalost, ceo Balkan je jako daleko od suštinskog koncepta kružne ekonomije, koji iako nije nedostižan, predstavlja vrlo ambiciozan poduhvat. Sve države na Balkanu imaju poteškoća da ustanove sistem upravljanja otpadom. Upravo je ključna stvar u kružnoj ekonomiji uspostavljanje tog sistema (primarna separacija otpada) i maksimalna iskorišćenost resursa.

U Evropi i svetu, resursi danas imaju veliku vrednost zato što se velika pažnja poklanja zaštiti životne sredine i zdravlju ljudi. Treba istaći da je koncept kružne ekonomije neminovan, jer je ugrađen u evropske propise koje sve države kandidati za članstvo u EU moraju da usaglase i implementiraju.