Moreno Burattini, strip scenarista i urednik serijala Zagor - Stripovi će opstati, uprkos internetu

Tokom boravka u Beogradu Moreno Burattini je za "eKapiju" govorio o popularnosti Zagora u našoj zemlji, svom ulasku u svet stripa i putu do mesta urednika serijala, kao i o perspektivi klasičnog stripa u današnje vreme interneta i digitalnih medija.

- Još kao dečak voleo sam i čitao stripove, prvenstveno Zagora koga je tada pisao Serđo Boneli pod svojim umetničkim imenom Gvido Nolita. Moj veliki san bio je da jednog dana postanem scenarista Zagora, pa sam nakon završene vojne službe odlučio da napišem nekoliko pisama Boneliju. Poslao sam i nekoliko literarnih predložaka i dva su bila prihvaćena, što je bio moj početak rada na Zagoru.

Kada sam započeo rad u kući "Sergio Bonelli Editore" nije bilo interneta, niti načina da se informišem kako izgleda posao scenariste, tako da sam često išao po raznim smotrama i izložbama, razgovarao sa drugim autorima, učio od njih i akumulirao znanje kako bi i sam napredovao – objašnjava Buratini u razgovoru za "eKapiju".

eKapija: Kako je izgledao Vaš put do mesta urednika Zagorovog serijala?

- Kada sam došao u redakciju bio sam jedan od najmlađih scenarista i samo jedan od mnogih. Ipak, pre nego što sam počeo da pišem scenarije bavio sam se novinarstvom, pisao kritike, recenzije za neke Zagorove stripove, tako da sam imao određeno predznanje. Tokom godina, zahvaljujući dobrim epizodama i pozitivnim kritikama koje sam dobijao, napredovao sam, pa me je Serđo Boneli smatrao jednim od najboljih scenarista Zagora. Jednog dana mi je i sam rekao kako smatra da sam ga nadmašio.

Kada sam 1989. godine ušao u Zagorovu ekipu, pa sve do 2001, slao sam priče od kuće, a onda sam počeo da se pojavljujem svakog dana u redakciji. Bio sam pomoćnik Mauru Bozeliju, sve do 2007. godine kada sam postao glavni urednik.

eKapija: Kako objašnjavate to što Zagor traje ovoliko dugo (već 54 godine), uprkos krizi kroz koju je prošao osamdesetih godina?

- Zagor svoje trajanje duguje tome što nije vezan samo za jedan žanr ili pravac, već je u suštini mešavina horora, naučne fantastike, vesterna, akcije i trilera. Tako ga je jezgro čitalaca zavolelo jer se u jednoj priči bori protiv vanzemaljaca, u sledećoj vrlo realističnoj epizodi protiv indijanaca i tako dalje. Čitaoci nisu umorni ponavljanjem jedne teme unedogled, pa sam se i ja, kao i drugi scenaristi, trudio da ubacim što više različitih sastojaka.

Što se tiče krize Zagora, ona je nastala prevashodno zbog toga što je Serđo Boneli, kada je postao vlasnik i urednik svih izdanja, osim Zagora pisao i Teksa i Mister Noa. U jednom trenutku morao je da se odluči i rešio je da nekim drugim scenaristima prepusti Zagora, a da nastavi rad na Mister Nou koji je tada, početkom osamdesetih, dobijao zamah. Čitaoci su nakon određenog vremena primetili da kvalitet priča više nije isti i to vreme od povlačenja Bonelija do mog dolaska bilo je jedan loš period, ljudi su se već pomirili sa sudbinom da se serijal nikad više neće povratiti. Dolaskom Maura Bozelija i mene čitaoci su primetili da priče postaju sve zanimljivije, da se uvode novi interesantni likovi, i to je vratilo određen broj publike.

eKapija: Gde se sve objavljuje Zagor i kako objašnjavate njegovu popularnost u Srbiji?

- U prošlosti je Zagor objavljivan čak i u zemljama kao što su Indija, Izrael, Engleska, a trenutno izlazi u Srbiji, Hrvatskoj, Brazilu, Turskoj, Španiji, Grčkoj i odnedavno u SAD. S obzirom na to da je ovaj junak izuzetno popularan, meni se često i javljaju autori, scenaristi ili crtači, koji bi želeli da uđu u Zagorovu ekipu, kako iz Italije, tako i iz drugih zemalja, čak i Srbije.

Jedan od glavnih razloga za popularnost Zagora u Srbiji je i to što je on počeo da izlazi još u staroj Jugoslaviji, ubrzo nakon izlaska u Italiji, sredinom šezdesetih godina, tako da ima izuzetno dugu tradiciju. Takođe, smatram i da su srpski i italijanski narod bliski po karakteru, mentalitetu, shvatanju života, tako da mi više cenimo taj tip heroja kao što je Zagor, realističniji i humaniji, za razliku od nekih tipova superheroja koje nameće američko tržište i američki način života.

(Foto: Marko Andrejić)

eKapija: Kako nalazite inspiraciju za nove priče?

- Svi ljudi imaju određeni talenat - neko lepo peva, neko pleše, crta... Ja ne umem ništa od toga, ali, prema mom mišljenju, imam veoma razvijenu maštu. To je moj način delovanja i moj princip rada je veoma sličan Serđu Boneliju koji je bio veliki ljubitelj literature, filma, same umetnosti, i svoje ideje je često nalazio u literarnim ili filmskim delima. Ja danas pratim televizijski program, vesti, aktuelna dešavanja u svetu, i kada mi se javi neka iskra, kada primetim da bi nešto moglo da bude zanimljivo čitaocima i da može da se transformiše u okruženje u kome Zagor obitava, ja to pretočim u priču. Na primer, video sam u vestima pre nekoliko godina kako je veliki požar progutao šumu u Americi. To mi je dalo ideju da razmislim šta bi se dogodilo kada bi takav požar zahvatio Darkvudsku šumu.

eKapija: Kako "Sergio Bonelli Editore" danas stoji na tržištu i kako vidite budućnost stripa, u svetlu interneta, društvenih mreža, digitalizacije?

- Pozicija izdavačke kuće "Sergio Bonelli Editore" je izuzetno dobra. Broj prodatih izdanja nije značajno uvećan, ali pošto je porasla cena stripova ostvaruje se profit. Uz novine "Republika" prodaju se i reprinti - Teks, Zagor, Dilan Dog u koloru, koji koštaju oko sedam evra i to donosi veliku zaradu izdavačkoj kući. Osim toga, pokrenuli smo inicijative na više frontova i nismo više orijentisani samo na tradicionalno plasiranje stripova na kioscima, već se bavimo i nekim drugim inicijativama i promocijom. Tu su animirani crtani filmovi, plasiraju se knjige u knjižare, prave se igračke, video igrice i tako "Sergio Bonelli Editore" pokušava na više načina da kapitalizuje popularnost svojih junaka.

Cena stripa danas u Italiji je oko 3 EUR, što je otprilike jedan doručak u kafiću. Ako se broj čitalaca bude smanjivao možda ćemo biti prinuđeni da povećamo cenu na 5 ili 10 EUR, ali oni koji su ga kupovali do sada verovatno će ga kupiti i po većoj ceni jer su to ljudi koje zaista zanima da čitaju strip, i to upravo papirnu verziju. Ja se nadam da će procvat digitalizacije, elektronske knjige, dostupnost materijala u digitalnoj formi, na neki način uspeti da promoviše strip i zainteresuje što veći broj ljudi, a deo njih će se verovatno odlučiti i da kupi papirnu verziju.

eKapija: Šta verni čitaoci "Duha sa sekirom" mogu očekivati od Zagora u narednom periodu?

- Čitaoci se ne moraju bojati za budućnost serijala. Zagor proizvodi 2.400 strana godišnje, a osim 12 mesečnih brojeva tu su i specijali, izdanja u boji... Budućnost Zagora je svetla i mi se trudimo da što je moguće više zadivimo i iznenadimo svoje čitaoce. Nakon što se prebacio u Južnu Ameriku i obišao čitav kontinent usledio je Zagorov okršaj sa starim neprijateljem Mortimerom, zatim su se vratili vanzemaljci Akronijani, pa najveći protivnik - profesor Helingen. Možete očekivati povratak još nekih velikih neprijatelja, a ja se nadam da će se talas pozitivnih reakcija čitalaca nastaviti - zaključuje u razgovoru za "eKapiju" Moreno Burattini.

Marko Andrejić