"Tajna" uspeha "Nordeusa" - Dve godine neprospavanih noći

Mnoge kompanije prate trendove, a one koje ih postavljaju odlikuje to što su spremne na neuspeh - jer su projekti ili koraci na koje se odlučuju često vrlo rizični. Ako ste spremni da tolerišete određeni procenat neuspeha i svega što on povlači sa sobom, kao i da izdvojite neophodne resurse, možete biti ispred većine konkurenata. Ljudi nastoje da se ne izlažu riziku, to im je u prirodi. Mi smo uvek rizikovali, a sada to radimo više nego ikad, kaže Branko Milutinović, direktor "Nordeusa", za "Novu ekonomiju".

Broj igrača "Top Eleven", video-igre u kojoj se oprobavate kao fudbalski menadžeri, premašio je 120 miliona. Za tvorca igre, kompaniju "Nordeus", zaposleni kažu da je bolja od "Googla", a u toj oceni se slaže i američki magazin "Forbes".

Na pitanje koja je "tajna" uspeha, Milutinović kaže da su odgovor "beskonačan rad, upornost i istrajnost. Tako se 'desilo'. Naravno, ima tu i znanja koje je neophodno da bi se uradile stvari, ali bez mnogo rada i istrajnosti, ništa od toga. Uspeh 'preko noći' je u našem slučaju podrazumevao gotovo dve godine neprospavanih noći i stalnog rada".

Govoreći o preduzetništvu mladih on kaže da je to globalni trend za kojim mi, kao i u mnogim drugim stvarima, kasnimo, ali opet nismo potpuno na marginama.

- I sami se trudimo da pomognemo kad god je to moguće. Na primer, podržavamo organizaciju SEE ICT (organizacija za promociju i podršku biznisa i startap kulture) i stanje je, iz mog iskustva, mnogo bolje nego što je bilo pre nekoliko godina - objašnja Milutinović.

"Nordeus" danas zapošljava više od 160 stručnjaka u kancelarijama u Dablinu, Londonu, Beogradu, Skoplju i San Francisku. To što je reč o kompaniji iz Srbije, iznenadi mnoge.

- Kada smo počeli da radimo, bili smo prvi i jedini odavde, bar što se tiče igara. Srbija tada još nije bila na spisku zemalja koje podržavaju "Facebook", "Google" i "Apple". Mi smo sve to rešili sa njima i probili led - kaže prvi čovek "Nordeusa".

On smatra da sada nema naročitih prepreka da neko odavde radi ovaj posao, a i ako ih ima, rešive su.

- Pošto ovim eko-sistemom dominira nekoliko zemalja, ljudi se često iznenade kada se na mapi pojavi neka nova, poput Srbije, ali to su prijatna iznenađenja i do sada nam u poslu nije smetalo to što smo odavde. Lepota našeg posla i jeste u tome što nismo vezani za određenu zemlju. Nema granica, nema birokratije, proizvod plasirate gde hoćete i sve je to bitno drugačije nego u drugim vrstama posla, na našu veliku sreću - kaže Milutinović.

Objašnjavajući kako su igre postale popularne toliko da je to danas jedna od vodećih industrija, on navodi da su igre po definiciji zabava.

- Zabava, odnosno igra oduvek je bila sastavni deo života čoveka. Zahvaljujući napretku tehnologije, pojavio se medij koji je omogućio da kompjuterske igre budu izrazito bitan deo zabave. Poslednjih godina, kako je visoka tehnologija postala zaista pristupačna, najviše zahvaljujući pametnim uređajima, taj medij se proširio i ušao gotovo u svaki dom. Ja bih samo tome pripisao činjenicu da je danas verovatno najbolje vreme u istoriji igara, jer dostupnost i tržište nikad nisu bili veći - zaključuje Branko Milutinović.