A čemu služi tržište kapitala?

Nakon prve faze – dostavljanja neobavezujućih ponuda za kupovinu državnog udela u "Telekomu", Agencija za privatizaciju je dobila prvi feedback. Na osnovu toga upućuju se pozivi potencijalnim učesnicima drugog kruga za dostavljanje obavezujućih ponuda. Paralelno s tim ne prestaje ni debatovanje, prodati ili ne prodati "Telekom". Tako kompanijski sindikat apeluje na državu da ne koristi "Telekom" u svrhu "potkusurivanja".

Opozicija, kratkog pamćenja, jedino je sigurna da bi oni i prodaju "Telekoma" bolje uradili od "ove vlasti". Dok pozicija ionako sve odluke donosi u interesu naroda i nema sumnje da će tako biti i po pitanju prodaje domaće telekomunikacione kompanije. Naravno da su u arenu ušli i eksperti, finansijski, pa tehnokratski, a bogami moguća prodaja "Telekoma" je analizirana i sa aspekta "Velikog brata", odnosno ko bi nakon prodaje domaće telekomunikacione kompanije mogao da ima uvid u naše razgovore, sms-ove, mejlove... Kao da Ameri onomad nisu obećali Francuzima da ih više neće prisluškivati... Nažalost, stičem utisak da je i najupornijim analitičarima dnevnog press clippinga promakao naizgled stidljiv apel grupacije brokersko-dilerskih društava PKS-a, sa inicijativom za listiranje "Telekoma" na berzi. Nije samo jasno koja je svrha ovog apela koji je objavljen nedelju dana nakon javnog poziva za dostavljanje neobavezujućih ponuda. Još manje je jasno zašto se sa ovim apelom ne istrajava i zašto iza njega ne staje i sama Beogradska berza, regulatorno telo, domaća fondovska industrija, građani, kao potencijalni ulagači, ali i sami zaposleni. Da, baš oni, jer kako bolje pokazati lojalnost prema sopstvenoj kompaniji, nego kupiti akcije te iste po tržišnoj ceni i tako deliti rizik biznisa.

Nažalost, sve ove grupacije domaćih investitora, pa i sama Berza i Komisija za hartije od vrednosti ostaju bez značajnog mamca za ulaganje na berzu, kojoj je, sudeći po obimu trgovanja u poslednjih nekoliko godina ovakav mamac preko potreban. Iskreno, verujem da niko od navedenih ne bi imao ništa protiv da je "Telekom" listiran, recimo u Londonu. Za prosutim mlekom ne vredi plakati, kaže naš narod. Sva je prilika da od IPO-a za "Telekom" nema ništa, a u takvim okolnostima i pored svih uspeha u budžetskoj konsolidaciji i uspešnih revizija od strane MMF-a, domaće tržište kapitala već duže ne odslikava stanje naše ekonomije.

Ostavimo za trenutak berzu, njenu ulogu i značaj za nacionalnu ekonomiju po strani. Šta je sa ulagačima? Penzionim, investicionim fondovima, privrednim društvima, fizičkim licima, gastarbajterima, bankama? Zar smo imuni na činjenicu da u zemlji Srbiji postoji armija ulagača koju treba edukovati i ukazati na to da oročena štednja nije jedini i najisplativiji vid ulaganja.

Narodna banka je nedavno objavila da je štednja građana dostigla nivo od preko osam milijardi evra. Naravno da je dominantan deo u stranoj valuti. Pritom, prinos na štednju konstantno pada i oporezovan je, a imaoci ove štednje trenutno i nemaju neku investicionu alternativu. A mogli bi je imati i to ne samo kroz ulaganje u akcije Telekoma.

Umesto redovne aktivnosti u agendi svakog lokalnog funkcionera – čekanje ispred kabineta resornog ministra ne bi li našoj opštini iz budžetske rezerve udelili za izgradnju bazena, završetak kanalizacione mreže ili asfaltiranja nekoliko ulica u kraju, hajde da te projekte prezentujemo građanima, pa da vidimo da li su oni spremni da ih finansiraju, a da pritom zarade.

Da. Pričam o municipalnim obveznicama, ne samo kao hartiji od vrednosti, već o najboljem istraživanju javnog mnjenja kada je rad pojedinih opština i gradova u pitanju i njihovih posrednika, naravno.

Umesto da o investicijama iz budžeta odlučuje skrojena parlamentarna većina, opštine i gradovi mogu ta sredstva da obezbede kroz emitovanje obveznica.

Preduslov za to je da se projekat koji bi se finansirao na taj način prezentuje investitorima, a to već podrazumeva kvalitetnu pripremu i održivost projekta. Drugi preduslov je stalno punjenje lokalnog budžeta, kako bi se finansirala isplata obveznica i prinos. U svakom slučaju bi se povećala efikasnost lokalnih samouprava i briga za svaki projekat koji se predlaže. Građani bi imali više koristi nego kad u predizbornoj godini krenu šminkanja po gradovima.

Ulažući u municipalne obveznice građani daju i ocenu rada lokalne samouprave. Da i ne govorimo o efektima na domaće investitore koji polako sele kapital u slamarice, jer berza odavno nema hartija zbog kojih su se i stanovi prodavali da bi se kupile pojedine akcije.

Čitava jedna industrija je na prekretnici i treba joj omogućiti da obavlja funkciju na tržištu zbog čega i inače postoji svuda u svetu.

Autor teksta: Srđan Stojanović iz kompanije "Tigar"

Telekom Srbija a.d. Beograd

Beogradska berza a.d. Beograd

Privredna komora Srbije

Srđan Stojanović

Telekom Srbije

IPO

PKS