(Ekonomist) Slovenački saobraćajni sistemi - Nemci dolaze

(Interesovanje za privatizaciju Luke Koper, Intereurope i Slovenačke železnice )

Nemci žele slovenačku logistiku. Nemački kapital, do skoro, retko je pokazivao veće interesovanje za ulaz u Sloveniju. Poslednjih meseci, međutim, situacija se promenila s obzirom na činjenicu da je privatizacija slovenačke privrede ušla u poslednju fazu koju vlada želi da ubrza. Na red su došli državni udeli u velikim privrednim sistemima i slovenačka vlada treba da odluči kome i na koji način da prepusti upravljanje tim firmama. Trenutno u Sloveniji, ocenjuju analitičari, nema dovoljno kapitala da se privatizuju veliki sistemi i zato vlada “mami” strani kapital.

Među većim u ponudi su Luka Koper (www.luka-kp.si), Intereuropa (www.intereuropa.si) i Slovenačke železnice (Slovenske železnice, www.slo-zeleznice.si) , a najveće interesovanje za ta logistička preduzeća pokazuje Deutsche Bahn (DB, www.bahn.de).

Opcije
Postoji više mogućnosti za učešće Nemačke železnice u slovenačkoj logistici. Prema pisanju ljubljanskog Dnevnika, Nemci daju prednost modelu po kome bi slovenačka država u Luci Koper i Intereuropi zadržala po četvrtinu, a u Slovenačkim železnicama 51 odsto vlasništva, a sredstva od prodaje usmerila u obnovu železničke infrastrukture. Takav model Nemci nazivaju partnerskim. Drugim modelom predviđeno je osnivanje holdinga u odnosu 60 prema 40 u korist DB, koji bi preuzeo vlasništvo nad 51 odsto Luke Koper i Intereurope i 100 odsto železnice. Pre uspostavljanja holdinga bio bi potpisan tzv. sindikovani sporazum, kojim bi bili utvrđeni poslovni odnosi među partnerima.

Direktan udeo slovenačke države u Luci Koper je 51 odsto, a paradržavni fondovi KAD i SOD drže po 16 odsto. U Intereuropi država nema direktni udeo, a zajednički udeo KAD i SOD je 16 odsto. Osim toga, Luka Koper je vlasnik 24,8 odsto udela u Intereuropi. Slovenačke železnice su u 100-odstotnom vlasništvu države.

Poslovanje
Luka Koper je, prema podacima koje je saopštila kompanija, u prvoj polovini godine uknjižila operativni prihod od 56 miliona evra, za 13 odsto veći nego u isto vreme lane. Operativni profit Luke povećan je za 19 odsto na godišnjem nivou, na 11,8 miliona evra, dok je neto profit nadmašio onaj iz prvih šest meseci 2006. za 55 odsto i dostigao 14,9 miliona evra.

(Hartmut Mehdorn)

Kada je o DB reč, ta kompanija je 100 odsto u vlasništvu države. Nedavno je njen direktor Hartmut Mehdorn, predstavljajući poslovne rezultate i planove, ocenio da je DB zreo za barem delimičnu privatizaciju. Uprava DB prednost nad prodajom “na parče” određenom kupcu daje institucionalnim investitorima i inicijalnoj javnoj ponudi (IPO).

Neoporezovani profit DB za šest meseci ove godine porastao je za 44 odsto na 1,35 milijardi evra, a prodaja za 5,8 odsto, na 15,3 milijarde. Zahvaljujući dobrom poslovanju i većem prilivu gotovine, kompanija je smanjila ukupan dug na 658 miliona evra.

Geostrategija
Luka Koper interesantna je celoj Srednjoj Evropi jer se nalazi na mestu gde more najviše zadire u kopno. A Slovenija je na raskrsnici dva panevropska saobraćajna koridora koji povezuju sever i jug i istok i zapad Evrope, pa je razumljivo i zanimanje za Luku koja je i pomorski put za Daleki istok. Slovenija bi, ukoliko ne uloži velika sredstva u obnovu trasnsportne infrastrukture - koja, uzgred budi rečeno, nema - mogla da izgubi stratešku prednost glavnog odredišta pomorskog i železničkog prometa u ovom delu Evrope.

Stručna javnost u Sloveniji slaže se da novi vlasnik ne treba da dobije većinsko vlasništvo nad lučkom i železničkom infrastrukturom, kao ni nad telekomunikacijskom ili energetskom. DB bi, kako se pretpostavlja, kao vlasnik infrastrukture podigao cenu njene upotrebe, a Austriji, Mađarskoj, Slovačkoj, Češkoj i drugim zemljama postalo bi isplativije da koriste severnoevropske luke i njihove žzelezničke sisteme.

DB je zainteresovan za Luku Koper jer bi preko nje dobio pristup Sredozemlju. Međutim, slovenačku javnost brine mogućnost da DB upravu nad Lukom prepusti severnoevropskom brodaru, kompaniji Happag-Lloyd, sa kojim sarađuje. Takva briga je osnovana jer je i najveći slovenački brodar - Splošna plovba Koper, nedavno prešao u ruke nemačkog kapitala. Strah budi i mogućnost da DB “čiste” poslove Luke Koper, poput rukovanja kontejnerima i automobilima, presele u svoja pristaništa, a Koper ostave za “prljavi” teret, kao što je ruda gvožđa.

Opozicija
Pregovorima slovenačke vlade sa DB koji bi vodili prodaji Slovenačkih železnica, Luke Koper, transportnog preduzeća Intereuropa, možda i aerodroma u Ljubljani, protivi se i najjača slovenačka opoziciona stranka. Socijaldemokrati ocenjuju da bi to bilo štetno za nacionalne interese. “Treba učiniti sve da Luka Koper i Intereuropa ne budu prodate DB”, rekao je bivši direktor Luke Koper Bruno Korelić, prenosi Dnevnik.

Po njegovim rečima, vlada, kako bi rešila problem Slovenačkih železnica, koje će i ovu godinu završiti s gubitkom, želi da proda u paketu i dobra poduzeća poput Luke Koper i Intereurope i ta preduzeća bi onda ušla u teškoće. Korelić je još rekao da Nemci žele povezivanje kako bi imali u sendviču Austriju, s kojom imaju probleme, a njihov je cilj da dođu sve do Turske.

Integracija
U međuvremenu je stigla vest da je italijanski premijer Romano Prodi pokrenuo inicijativu spajanja luka u Trstu i Kopru, eventualno i riječke. Luke Trst i Koper udaljene su 15 kilometara, a Luka Rijeka je 80 kilometara južnije. Udruživanjem bi se kreirao značajan ekonomski prostor koji bi mogao da konkuriše severoevropskim lukama poput Roterdama, Antverpena ili Hamburga, rekao je Prodi.

Prodijeva inicijativa naslanja se na ideju direktora Luke Trst, koji je, krajem prošlog meseca u intervjuu za ljubljanski poslovni dnevnik Finance, izrazio želju da se tršćanska luka uključi u logistički holding koji Slovenija priprema s najvećim svetskim logističarem, kompanijom DB. Klaudio Bonićoli je izjavio: “Ne planiramo da postanemo novi Roterdam ili Singapur, ali možemo da ponudimo dobre i efikasne usluge kao klaster luka srednje veličine”. Prema poslednjim vestima, predstavnici luka Koper i Trst srešće se već 8. oktobra.

poziv na pretplatu na - www.ekonomist.co.yu