Zakonska regulativa ne prati tehnologiju - Tržište televizije "pregazilo" propise, potrebni novi

Zakonska regulativa ne prati u potpunosti tehnološki razvoj tržišta televizije u Srbiji čija je dinamika "pregazila" propise u toj oblasti, pa su neophodne njihove izmene, složili su se učesnici diskusije "Kablovski operatori i tržište televizije u Srbiji" koja je održana u sredu, 28. oktobra 2015. godine.

Oni su istakli da je neophodna izmena seta zakonskih rešenja i propisa kako bi se trenutna situacija na tržištu dovela u red, jer neki segmenti distrubucije medijskih sadržaja nisu regulisani i maltene su u sivoj zoni. Stručnjaci su se složili i da digitalizacija u ovom trenutku nije obesmislila dodelu nacionalnih TV frekvencija i da je to i dalje neophodno, jer to nije samo tržišno, već i pitanje ostvarivanja javnog interesa u oblasti javnog informisanja.

Generalni sekretar Regulatornog tela za elektronske medije Republike Srbije (REM) Nenad Janković rekao je da to telo ne piše zakone, već ih sprovodi. On tvrdi da radno telo za izradu Nacrta zakona o elektronskim medijima nije usvojilo usvojile brojne predloge REM-a, kao i da zakon, takav kako sad izgleda, "umnogome onemogućio da REM bude efikasniji u svom radu". Prema njegovim rečima, digitalizacija je u Srbiji sprovedena sa velikim zakašnjenjem, i proces je okončan tek kada smo se obavezali na rok kao i druge evropske zemlje.

- Pružaoci medijskih usluga u najvećem delu, čak 90%, nisu tehnički spremno dočekali digitalizaciju, a o programskim sadržajima možemo da pričamo od sada pa do večnosti - kazao je Janković.

On je ukazao da u ovom trenutku ima više od 80 kablovskih operatera i da je privatna inicijativa za digitalizaciju išla brže od državne, kao i da ne postoji jasna strategija u toj oblasti.

Predstavnik "Telekoma Srbija" Marijana Vukašinović kazala je da je ova kompanija relativno kasno ušla u biznis segment distribucije multimedijalnih sadržaja, krajem 2008. godine, kada je tržište kablovske distribucije u Srbiji bilo u priličnoj meri razvijeno i zasićeno. Ona je precizirala da "Telekom Srbija" nakon osam godina ima bazu od oko 400.000 IPTV korisnika
.
Vukašinović smatra da bi kroz izmene propisa trebalo pokušati da se trenutna situacija na tržištu dovede u red, jer se segmenti telekomunikacija, odnosno distrubucije medijskih sadržaja koji nisu regulisani, odvijaju na osnovu privatnih inicijativa i pomalo stihijski.

Medijski advokat Miloš Stojković iz ANEM-a ocenio je da "večito kasnimo" ne samo za tehnološkim trendovima, već i trendovima regulacije u Evropi i svetu. Država prvo mora da odluči šta hoće da reguliše, a šta ne, da li su nam potrebna ograničenja, i da uredi minimalan prag primenljiv za sve pružaoce medijskih usluga, smatra Stojković, koji je takođe mišljenja da dodela nacionalnih TV frekvencija nije obesmišljena, kako zbog javnog interesa, tako i marketinškog potencijala.

- Tržište oglašavanja namenjeno televiziji vredi 83 mil EUR, a 91% marketinških budžeta ide na televizije koje imaju zemaljski način pokrivanja. Marketinške agencije prepoznaju da i dalje televizije koje su terestrijalne imaju najveći marketinški potencijal - kazao je Stojković.

U 10 prvih kanala po gledanosti, prvih sedam su televizije koje se emituju putem dozvole koje su dobile od regulatora, dodao je on.