Rusi osnivaju logističke centre po Srbiji - Deo energenata plaćaćemo u robi

Rusko-srpski poslovni forum, održan u sedmici za nama u Moskvi, rezultirao je, kako "Dnevnik" saznaje, dvema izuzetno važnim inicijativama koje bi u perspektivi mogle da višestruko podignu nivo robne razmene.

Prva, koja je još tokom sesije prosleđena Mešovitom komitetu za saradnju naših dveju država, odnosi se na osnivanje logističkih centara u Srbiji i Rusiji. U centrima u Srbiji bi se, naime, prikupljala roba namenjena izvozu na rusko tržište i kontrolisao njen kvalitet, dok bi se u centrima u Rusiji posredstvom ćerki firmi ta roba prodavala veletgrgovcima ili direktno slala u maloprodajne lance.

– Interesovanje da učestvuju u otvaranju tih centara pokazali su i "Gazprom", i obe države, ali i privatne firme koje su do sada imale probleme sa distribucijom robe i potvrdom njenog kvaliteta na ruskom tržištu – pojasnio je za "Dnevnik" predstavnik PKS u Moskvi Sveta Vasiljević.

– Druga inicijativa u svojim temeljima ima, pak, ideju da se od oko 2,5 mlrd USD, kolika je ukupna godišnja vrednosti energenata koje Srbija uvozi iz Rusije, najmanje 10% plati u robi. Pri tome bi se izbeglo preračunavanje te robe u dolare i evre, nego bi obračunska valuta bili dinar i rublja, naravno posmatrano u odnosu na repernu cenu litra nafte ili kubnog metra gasa. I procene su da bi to bar udvostručilo izvoz poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda u Rusiju.

Podsetimo, pored vrha Privredne komore Srbije, na moskovskom skupu učestvovali su i predstavnici šezdesetak velikih srpskih kompanija – počev od NIS-a, "Srbijagasa" i pančevačke "Petrohemije", preko subotičkog "Euro gasa", odžačkog "Hipola", "Šahmatika" iz Stare Pazove, bačkopanalačkih "Tarkett"-a i "Nopala", do vrbaskog "Carnex"-a i novosadskog Instituta za ratarstvo i povrtarstvo.

Sa ruske, pak, strane, pozivu su se odazvali čelni ljudi kompanija "Gazpromneft", Sberbanka, "Koler stroy", "Ruselprom", "Tehnopromexport", "Rostec" i još pedesetak drugih firmi. Pored formulisanja navedenih inicijativa, plod Foruma su bili i susreti dosadašnjih, ali i potencijalnih poslovnih partnera...

Novosadsku kompaniju "Enterijer Janković" u Moskvi je predstavljao prvi čovek njihovog tamošnjeg predstavništva Predrag Trbojević, koji je ocenio da svaki ovakav skup, kakav je bio Poslovni forum, nesumnjivo predstavlja korak napred.

Trbojević ističe da je Forum u osnovi bio veoma dobra priča i da sada tim putem treba nastaviti. Pogotovo što, po njegovim rečima, srpska roba ima kvalitet za rusko tržište, takođe je i cenovno konkurentna, ali je prepreka za njeno još veće prisustvo činjenica da ovde nije dovoljno prepoznata.

– Najveći problem je što država ne ulaže dovoljno napora da reklamira srpsku robu. Ni ruske firme, kao potencijalni partneri, ni ruski potrošači nisu jednostavno dovoljno upoznati sa našim proizvodima i mogućnostima. Ilustracije radi, nekada su svi u Rusiji znali šta znači jugoslovenski, srpski građevinac. Više, međutim, nije tako, a nevolja je i što je izostajala podrška države Srbije da se ta slika ponovo vrati u nekadašnje prepoznatljive okvire, već zaslugu za prolaz na rusko tržište i izvozne aranžmane uglavnom imaju privatni poslovni kanali - kaže on.

Prof. dr Jan Turan, v. d. direktora novosadskog Instituta za ratarstvo i povrtarstvo, potvrdio nam je da su tokom Poslovnog foruma ostvareni kontakti sa nekoliko potencijalnih klijenata.

– U Rusiji imamo stalnu klijentelu koja prepoznaje naš sortiment, a sa novom ozbiljni poslovni razgovori tek predstoje. Ipak, treba imati u vidu i da je plasman semenske robe veoma specifičan, da se mora voditi računa o lokalitetu, geografskoj širini i dužini, kvalitetu zemljišta, odgovarajućem sortimentu... Ali nema nikakvog spora da mi na ruskom tržištu itekako jesmo konkurentni, kako kvalitetom tako i cenom.