Beograd traži partnera za obnovu liftova - Uskoro taksa za splavove, uređenje hostela i rešenje buke u gradu

Gradski menadžer Goran Vesić izjavio je da je pri kraju izrada nacrta Zakona o stanovanju kojim će u Beogradu biti rešen problem liftova.

– U Beogradu ima više hiljada liftova koji se veoma loše održavaju ili se uopšte ne održavaju, a dnevno prevezu više ljudi nego gradski prevoz. Izmena Zakona o stanovanju će nam omogućiti da zajedno sa građanima uđemo u program njihovog održavanja i obnove. To možemo da realizujemo i javno-privatnim partnerstvom, u okviru koga bi kompanija koja bi pobedila na tenderu zamenila sve takve liftove i onda bi građani, uz pomoć grada, te liftove otplaćivali više godine u nekim prihvatljivim mesečnim ratama – rekao je Vesić.

Prema njegovim rečima, prenosi "Beoinfo", izmenom Zakona o stanovanju grad će dobiti osnov da može da uređuje fasade koje su pod zaštitom države.

– Uvešćemo obavezu da na zgradama u javnoj upotrebi, tamo gde su pravna lica recimo državni organi, lokalna samouprava, banke, osiguravajuća društva ili kompanije svoje fasade moraju sami da urede u roku od tri godine. Tako ćemo u širem centru Beograda urediti bar 20% fasada ako ne i više. Na tim zgradama koje su u javnoj upotrebi uredićemo da se u roku od tri godine klime povuku sa centralnih fasada - kaže on.

Ovim zakonom će biti uvedena obaveza da stanari formiraju skupštine stanara i ako ih ne budu imali, Grad će imenovati upravitelja zgrade dok oni ne izaberu skupštinu stanara. Jedna od posledica ovog novog načina rada je da će sve zgrade koje nemaju skupštine stanara održavati Javno stambeno kako bi pojedine zgrade počele da se čiste. Naravno, stanari uvek mogu da se organizuju, izaberu skupštinu stanara i ako žele, izaberu drugu kompaniju da im održava zgradu.

Vesić je dodao da će izmenama Zakona o finansiranju lokalne samouprave biti uvedena taksa za splavove, koja je, kako je precizirao, u Beogradu postojala do 2010. godine.

– Od tada Beograd ne naplaćuje između 150 i 180 miliona godišnje prihoda od splavova!? Čim se promeni zakon i uvede taksa, uvešćemo zone i splavovi će plaćati po kvadraturi, kao što se plaća poslovni prostor. Istovremeno ćemo doneti pravilnik šta sve mora da ima splav, u smislu protivpožarne zaštite, bezbednog prilaza, zabrane izbacivanja fekalija u reku, bezbednog rastojanja, odlaganja otpada, obaveze da se čisti reka oko splava i neke od novih mera će prema pravilniku stupiti na snagu odmah, neke u družem ili kraćem vremenskom roku jer naš je cilj da damo vreme splavovima da se prilagode novim zahtevima grada – istakao je Goran Vesić.

Vesić je rekao da je izmenama Zakona o turizmu Beograd dobio nadležnost nad nekategorisanim turističkim objektima i inspekcijom.

– Izmenama Zakona o turizmu, na predlog Beograda dobili smo nadležnost nad nekategorisanim turističkim objektima i inspekcijama i pripremamo propise kojima ćemo da uredimo pitanje rada ovih objekata. Jedno od najvažnijih pitanja je pitanje rada hostela u stambenim zgradama, koji neće moći ubuduće da rade bez saglasnosti skupština stanara. Na ovaj način smo preuzeli odgovornost da uredimo ovu oblast jer hosteli u Beogradu treba da postoje, ali mora da se zna red kako se otvaraju i da se zaštite građani. Istim zakonom smo dobili ovlašćenja da rešimo pitanje pare i mirisa, što je često problem kada se u stambenim zgradama otvaraju restorani. I narednih meseci pozabavićemo se pitanjem buke, ali ne samo merenjem nivoa buke već i činjenicom da postoje čitavi delovi grada koji su izloženi buci koja dolazi najčešće sa splavova i traje čitavu noć – rekao je Vesić.