Ustavni sud odlučuje čija je zemlja ispod fabrika
Konkretno, dva člana Zakona o konverziji su sporna u očima Saveta za borbu protiv korupcije. Članom 6. ovog zakona predviđeno je da se pravo korišćenja građevinskog zemljišta pretvori u pravo svojine bez naknade, ukoliko je reč o imovini koja je kupljena u postupku javnog oglašavanja po tržišnim uslovima.
- Savet smatra da je ovakav način sticanja javne svojine bez naknade protivustavan, jer kupci privatizovanih subjekata na ime cene vlasništva nisu uplaćivali ništa ni tokom postupka privatizacije. Preduzeća su u privatizaciji prodavana sa ciljem da kupac nastavi delatnost, i u tu svrhu koristi imovinu. Zemlja na kojoj se nalazi ta imovina, a koja je sada u javnoj svojini, nije bila tržišno vrednovana, niti je bila predmet prodaje, jer za prodaju tog zemljišta nije bila nadležna Agencija za privatizaciju. S tim u vezi nije prodavano zemljište ispod objekata, niti je moglo biti uračunato u kupoprodajnu cenu. Da je obračunavana i protivvrednost zemljišta na kojem su društvene firme imale pravo korišćenja, cena bi bila znatno veća - navodi se u inicijativi za ocenu ustavnosti koju je Savet uputio Ustavnom sudu.
Ova zakonska odredba, smatraju u Savetu, stavlja vlasnike privatizovanih preduzeća u povoljniji položaj u odnosu na ostale građane ili firme u Srbiji i time povređuje ustavno načelo zabrane diskriminacije.
U inicijativi, Savet skreće pažnju Ustavnom sudu i na član 13. Zakona o konverziji. Ovaj član omogućava podnosiocu zahteva za konverziju popust od 30% u odnosu na utvrđeni iznos naknade, ukoliko istu isplati odjedanput.
- U skladu sa članom 86. Ustava i javna svojina uživa zaštitu kao i drugi oblici, a pravo svojine može biti oduzeto ili ograničeno samo u javnom interesu utvrđenom na osnovu zakona, uz naknadu koja ne može biti niža od tržišne. I ako se formalno ustanovi puni iznos tržišne cene, davanjem diskonta od 30% znatno se umanjuje tržišna cena i narušava se ustavni imperativ koji dozvoljava otuđenje isključivo uz tržišnu naknadu - stoji u inicijativi.