Nuklearne elektrane u okruženju - Koliko je Srbija bezbedna?

(Foto: zhangyang13576997233/shutterstock.com)

Nedaleko od srpske granice, već tri decenije u Pakšu rade četiri nuklearne elektrane. Studiju uticaja na životnu sredinu novih reaktora, Mađarska je poslala u 11 zemalja, među kojima je i Srbija.

- Jedino što Srbija u ovom trenutku može da uradi, je da da određene primedbe sugestije ocenu studije - kaže Branko Brajić iz Agencije za zaštitu od jonizujućeg zračenja i nuklearnu sigurnost.

Ministarka poljoprivrede i zaštite životne sredine Snežana Bogosavljević Bošković ističe da je studija objavljena na sajtu Ministarstva.

- Naša naučna stručna javnost je zainteresovana, institucije su imale mogućnost da tu studiju prouče, da daju sugestije, primedbe i predloge - kaže ministarka.

Stručnjaci ocenjuju da studija garantuje bezebednost jer će stare nuklearne reaktore druge genercije, koji se više ne prave, zameniti savremene tehnologije, takozvane generacije tri plus.

- Zaključak je takav da bi posledice po naše stanovništvo ovde u Novom Sadu i Beogradu bile takve da bi ukupna doza bila manja nego što regulatorno telo dozvoljava da pustimo u okolinu – 240 puta manja nego što primamo od prirode. Toliko bi bilo od akcidenta - objašnjava Miodrag Milošević iz Nuklearnih objekata Srbije.

Srbija, koja zabranjuje nuklearke, okružena je njima. Pored Mađarske, reaktore imaju Rumunija, Bugarska, a tu je i Krško, na granici Slovenije i Hrvatske.

- Nemamo potrebe da se brinemo, mi sve pomno prtimo. Imamo devet mernih mesta što se tiče sistema rane najave. Po tom sistemu rane najave mi vidimo sve što se dešava u okruženju. Ukoliko dođe do bilo kakvog akcidenta mi ćemo reagovati istog trenutka - rekao je direktor Agencije za zaštitu od jonizujućeg zračenja i nuklernu sigurnost Slađan Velinov.

Globalni stav je da Fukušima i Černobilj ne smeju da se ponove. Kod nuklearki budućnosti ne sme biti akcidenata – moraju da izdrže najjači zemljotres, pad aviona i teroristički napad. Ako ne prođu takav test – gradnje nema.