Malina koja rađa do novembra - "Polana" u Šumadiji daje duplo veći prinos nego u zemlji porekla Poljskoj

Vrsta maline "polana" koja dolazi iz Poljske podnosi hladno vreme i mrazeve, a berba plodova traje do novembra. Ako se odlučite za proizvodnju ove vrste maline već prve godine možete da očekujete prinos. U Šumadiji sve više voćara započinje proizvodnju ove maline čiji je prinos duplo veći na našem podneblju nego u zemlji porekla Poljskoj.

Među prvim voćarima koji su se odlučili da u našoj zemlji gaje vrstu maline "polana" je Ljubinko Kuč koji u selu Kloka kod Topole na tri hektara ima više od 20.000 sadnica. Pre pet godina krenuo je sa proizvodnjom 50 sadnica koju je ubrzo proširio jer je primetio da ova vrsta maline daje dvostruko veći prinos u našoj zemlji.

- Ako primenite sve agrotehničke mere, počev od vode, zaštite, prinosi mogu biti fantastični. Ova malina u Poljskoj daje oko pet tona po hektaru, a kod nas uz primenu svih agrotehničkih mera može dostići fantastičan prinos od 12 do 15 tona. Želeli smo da ponudimo tržištu nešto što im drugi ne mogu ponuditi. Ljudi su bili u neverici jer ipak kada ponudite svežu malinu u septembru i oktobru oni ne veruju, misle da je iz hladnjače - priča Kuč.

Malina "polana" raste u obliku žbuna, nisu joj potrebni stubovi i uvezivanje a sami lastari su izuzetno jaki. Ekonomski je isplativa jer prinos daje već prve godine čim se posadi. Berba ove vrste maline počinje početkom jula i traje do novembra.

- Ona izuzetno dobro podnosi mrazeve i hladno vreme, čak joj to više prija nego jako sunce. Bila su dva-tri jaka mraza do ispod minus 5. Do minus 4 ona se dobro drži, ali kada već pređe minus 5 onda vegetacija potpuno staje. Na kraju ona se pokosi i ne ostaje ništa. Novi lastari sledeće godine koji izađu iz korena su rodni i ona odmah prve godine rodi, ne morate čekati dve, tri godine da bi rodila - dodaje Kuč.

Plod "polane" je vrlo krupan i ukusan, a pored sveže maline ovo domaćinstvo bavi se i proizvodnjom sokova i džemova. Svi proizvodi su organski jer se sadnice ne tretiraju hemijskim preparatima.

- Pošto je malina zdrava, sočna, nije tretirana nikakvim hemijskim preparatima, nego je prehrana vršena organskim đubrivom i oligo elementima, smatram da bi svi ovi proizvodi mogli da dobiju visoko mesto među svim proizvodima u našoj zemlji koji se proizvode na ovakav način - smatra Vukosava Dimitrijević iz sela Kloka, kod Topole.

Oplenački kraj prepoznatljiv je po vinogradarstvu, pa je okolina na početku bila skeptična kada je Ljubinko odlučio da se bavi proizvodnjom malina. On je ove godine prodao celokupan sadni materijal, što je dokaz da sve više ljudi u Šumadiji započinje uzgoj maline.