NavMenu

Stečaj se menja, ali zarade upravnika ne - Na proleće osnivanje Stečajne agencije

Izvor: Politika Četvrtak, 24.12.2015. 09:46
Komentari
Podeli
(Foto: Ivana Vuksa)
Retko koja oblast je u poslednjih nekoliko godina doživela toliko promena kao stečaj. Zakon o stečaju koji je donet 2009. godine menjan je već 2011. godine, kao i 2012. i 2014. U oktobru 2015. godine, s obrazloženjem da su neophodne promene stečajnog sistema, kada je nagovešteno ukidanje Agencije za privatizaciju, saopšteno je da će Agencija za licenciranje stečajnih upravnika preuzeti poslove u vezi sa stečajem.

Još dok se sušilo mastilo na ovom zakonskom rešenju usledila je najava novog. U proleće 2016. godine trebalo bi da počne s radom Stečajna agencija, a novina u njenom radu biće to što će sprovoditi stečajne postupke i nad preduzećima u društvenoj svojini, kao i nad onim u privatnoj koja su sada u nadležnosti privrednih sudova. Najava formiranja novog tela u čijoj bi nadležnosti bili stečajevi možda i ne čudi s obzirom na to da je odmah pošto je Agencija za licenciranje stečajnih upravnika dobila poslove Agencije za privatizaciju u javnosti izražena sumnja da će ona, spram svojih kapaciteta, to moći da radi. Jer njoj ostaje u nasleđe oko 650 stečajeva koji su se vodili u Agenciji za privatizaciju, kao i dobar deo budućih stečajeva od oko 500 društvenih preduzeća koja su još neprodata, koja niko neće i kojima ističe zakonski rok za privatizaciju.

U Agenciji za licenciranje stečajnih upravnika trenutno je zaposleno 120 ljudi, a nezvanično trebalo bi da budu "pojačani" i sa dvadesetak zaposlenih Agencije za privatizaciju. Inače, Ministarstvo privrede još zvanično ne saopštava kakva će biti sudbina 190 zaposlenih u Agenciji za privatizaciju, odnosno koliko će njih ostati bez posla. Uz otpremninu, podrazumeva se.

Stečaj je kod nas sinonim za sahranu preduzeća iako to ne bi trebalo da bude. Za dvadeset godina kod nas je malo preduzeća izašlo iz stečaja, poput "Futura plus" koja je posle četiri godine uspela da promeni taj status. Negativnom imidžu stečaja doprineli su i sami stečajni upravnici, odnosno zastupnici državnog kapitala u propalim preduzećima, jer za mnoge važi da su se na tom poslu obogatili, dok su svi drugi, a to su radnici i preduzeće – propali.
Agencija za privatizaciju nije sporila da neki stečajni upravnici vode i nekoliko desetina postupaka, dok neki dobiju samo po jedan slučaj, a neki sa spiska upravnika nijedan. Kako se za sve može naći opravdanje moglo se čuti da su baš ti stečajni upravnici vrlo efikasni i da njihove kancelarije imaju kapacitet za tako nešto.

Koliko se može zaraditi na stečaju postalo je posebno interesantno kada je na čelo ministarstva privrede došao Saša Radulović koji je pre toga, između ostalog, radio i kao stečajni upravnik. Za njega je važilo da se baš na tom poslu obogatio. U to vreme Balkanska istraživačka mreža – BIRN je došla do podataka da je Radulović kao stečajni upravnik zaradio 20 miliona dinara na ime troškova i nagrada tokom vođenja stečajnih postupaka. Još 14 miliona dinara trebalo je da mu bude isplaćeno po istom osnovu.

Radulović je svojevremeno na svom blogu na B92 napisao da je bio loš stečajni upravnik. Iako je, kaže, bio stečajni upravnik u 14 preduzeća čija se imovina procenjuje na stotine miliona evra, objavio je da je zarađivao u proseku svega 700 EUR mesečno. Objasnio je da zarada stečajnog upravnika zavisi od uspešnosti i trajanja stečajnog postupka.

– Poveriocima je u interesu da naplate što više od svog potraživanja i procenat onoga što u njihovo ime naplati upravnik ide kancelariji upravnika. Na primer, ukoliko poveriocima za naplatu ostane više od milion evra, nagrada za upravnika je 28.100 EUR, uvećana za 0,5% na iznos iznad milion evra. Kako je iznos nagrade fiksni, u interesu stečajnih upravnika je da postupci traju što kraće. Ukoliko postupak traje godinu dana, za naplatu od milion evra nagrada iznosi oko 2.400 EUR mesečno bruto. Ako traje dve godine, 1.200 EUR mesečno bruto – objasnio je on.
– Ja bih voleo da sam zaradio stotine hiljada evra u stečajnim procesima jer bi to značilo da sam i poveriocima naplatio desetine miliona evra. Ali, nažalost, nisam – tvrdi Radulović.

Komentari
Vaš komentar
Potpuna informacija je dostupna samo komercijalnim korisnicima-pretplatnicima i neophodno je da se ulogujete.

Zaboravili ste šifru? Kliknite OVDE

Za besplatno probno korišćenje, kliknite OVDE

Pratite na našem portalu vesti, tendere, grantove, pravnu regulativu i izveštaje.
Registracija na eKapiji vam omogućava pristup potpunim informacijama i dnevnom biltenu
Naš dnevni ekonomski bilten će stizati na vašu mejl adresu krajem svakog radnog dana. Bilteni su personalizovani prema interesovanjima svakog korisnika zasebno, uz konsultacije sa našim ekspertima.