Jeff Bezos, vlasnik kompanije "Amazon" - Od internet džungle do nebeskih visina

Otac Bila Klintona preminuo je pre nego što je budući predsednik Sjedinjenih Američkih Država rođen. Barak Obama, sadašnji predsednik SAD, svog oca je viđao retko i poslednji put kad mu je bilo samo 10 godina. Stiv Džobs nikad nije ni upoznao svog biološkog oca.

Priča Džefrija Jorgensena je slična. Kada je rođen, njegov otac Ted imao je 19, a majka Džeklin samo 17 godina. Ubrzo su se razveli, otac je napustio porodicu i nikada se više nisu sreli. Štaviše, do pre dve godine Ted nije znao čak ni da li je njegov sin živ. Tada su ga, u jednoj radnji za popravku bicikala u gradiću u Arizoni, pronašli novinari zainteresovani za životnu priču njegovog sina Džefrija.

A ta životna priča je sve samo ne svakidašnja. Majka mu se preudala za kubanskog imigranta koji mu je dao prezime i podsticaj da iskoristi svoj talenat i nemirne prste. Još kao dete je, kažu, pokušao da rastavi svoj krevetac a kasnije je preprogramirao kućni alarm kako bi sprečio braću i sestre da mu ulaze u sobu.

Stoga, nikog nije previše iznenadilo kada je bio najbolji đak u srednjoj školi i sa najvišim ocenama završio studije elektrotehnike i kompjuterskih nauka na Univerzitetu Prinston, pa ni kada je nakon toga počeo karijeru na Vol Stritu.

Ipak, mnoge je u njegovom okruženju začudilo kada je 1994. napustio svoj dobro plaćeni posao i iz Njujorka se zaputio u Sijetl sa prilično neobičnom idejom - da otvori knjižaru. Tačnije, internet prodavnicu knjiga. Ili da baš budemo precizni - da osnuje kompaniju "Amazon".

Time je Džefri Jorgensen promenio istoriju interneta i postavio temelje multibilionskom biznisu koji ga je danas doveo na poziciju jednog od najbogatijih ljudi na svetu. Doduše, pod drugim imenom. Širom planete, naime, Džefrija znaju kao Džefa Bezosa.

Džef Bezos, dakle, junak je naše priče. I to, za medije i intriga željnu javnost, prilično zanimljiv junak.

Sa jedne strane, ne samo što je stvorio kompaniju koja je uspela da preživi sve potrese, izazove konkurencije i "internet mehure", već je udario temelje onlajn trgovini, biznisu koji u potpunosti promenio način na koji kupujemo i prodajemo.

Kao i mnogi, počeo je iz garaže. Uspeh mu je, pak, za razliku od većine bio meteorski. Bez mnogo marketinga, već u prvih 30 dana knjige je prodavao širom SAD i u 45 drugih zemalja brzinom koju je jedva uspevao da prati. Jedan od ključeva uspeha "Amazona" je u prilagođavanju kupcima. Pored knjiga, ubrzo su počeli prodaju diskova, a onda i elektronskih uređaja, igračaka, garderobe, ebook čitača "Kindle"... Između 1995. i 2011. godišnja prodaja je porasla sa 500.000 na 17 mlrd USD.

Da bi u tome uspeo, međutim, morao je da posluje na način koji se obično ne povezuje sa velikim internet kompanijama današnjice. Dok u kompanijama kao što su "Facebook", "Google" i slične zaposleni rade u šarenim kancelarijama sa toboganima i video igrama i deluju kao grupa ljudi koja se sjajno zabavlja, Bezos i "Amazon" često su na meti zbog svog odnosa prema radnicima.

Bezos je poznat po tome što često sa svog ličnog mejla odgovornima u kompaniji prosleđuje primedbe klijenata uz samo jedno "?". Kada takav mejl stigne, rešenje mora da se nađe odmah jer, kažu, Bezos ne pita dva puta.

Istovremeno, "Amazon" zbog prirode svog posla, internet trgovine svim i svačim, u svojim distributerskim centrima širom sveta zapošljava stotine hiljada ljudi i, prigovaraju mu, prema njima se odnosi kao prema potrošnom materijalu. Radnicima se meri gotovo svaki pokret i korak kako bi imali što manje "praznog hoda" jer sve je, naravno, podređeno profitu. Neki u toku dana moraju da, obilazeći nepregledna skladišta, obiđu i do 20 kilometara dnevno rizikujući kazne ukoliko ne ispune zadate planove.

Bezosa, stoga, često porede sa još jednim velikanom "kompjuterske ere" - Stivom Džobsom. Kao i Džobsa, i njega smatraju genijem sa neverovatnim osećajem za potrebe kupaca ali i sa očiglednim odsustvom razumevanja prema svima onima koji ne mogu da prate njegov tempo.

Jednom je, nimalo ne pomažući svojoj reputaciji, na optužbe trgovaca i knjižara da im odvlači kupce iz radnji garantujući im nižu cenu ukoliko kupuju kod njega odgovorio da bi "Amazon" prema njima trebalo da se odnosi "kao leopard prema bolesnoj gazeli".

Ipak, iako mu se zamera i da je od svojih 60-ak mlrd USD do sada donirao "samo" par desetina miliona, Bezos je mnogo više od "Montgomerija Bernsa interneta". U poslednje vreme češće je u medijima zbog svojih drugih poslovnih interesa nego zbog "Amazona".

Tako je još 2000. osnovao kompaniju "Blue Origin" sa ciljem da omogući ljudima letove u svemir. Pre svega mesec dana, letelica "New Shepard" ostvarila je veliki korak ka tom istorijskom cilju dostigavši granicu svemira nakon čega se mirno vratila na Zemlju. Sam Bezos kaže da je cilj projekta "Blue Origin" da postavi temelje za naseljavanje drugih planeta.

Hoće li Džef Bezos uspeti u svom naumu da nas lansira u kosmos, pitanje je od mnogo milijardi dolara. Ipak, i ako ostanemo na ovoj planeti, potrudiće se da nas primora da često gledamo u nebo. "Amazon", naime, već dugo vremena radi na razvoju dronova, bespilotnih letelica koje bi nam na kućni prag (ili bilo gde drugde) dostavljale robu naručenu preko interneta.

Možda niste ni znali da vam baš to treba i da ste spremni da dodatno platite tu uslugu. Nema veze, Džef Bezos zna.