Izlet na Kosmaju - kako izaći malo iz Beograda, stići do ove planine i uživati

KUDA NA IZLET: KOSMAJ

DRUŽENJE SA PRIRODOM

Ko voli da šeta šumom, otkriva lepa mesta i retke bitke, na pravom je mestu



Tako reći u predgrađu Beograda nalazi se Kosmaj, jedna od najpopularnijih turističkih lokacija u Srbiji. Do ove planine, čiji je vrh na 629 metara nadmorske visine, iz glavnog grada može se stići raznim pravcima. Najjednostavnije za orijentaciju, a ujedno i sa najboljim saobraćajnicama, jeste uputiti se autoputem od Beograda prema Nišu, ili pratiti itinerer koji se „poklapa" sa trasom starog avalskog druma ka Kragujevcu.

Ko voli brzinu i toliko ceni svoje vreme da čak i odlazak na izlet mora munjevito da obavi, najbolje je da izabere autoput: brzo će stići od Beograda do skretanja za Mladenovac (Mali Požarevac), a za korišćenje ove saobraćajnice moraće da plati 40 dinara. Zatim sledi kraća deonica puta do skretanja za Đurince. Orijentacije radi, na raskrsnici se nalazi motel pa je gotovo nemoguće ne uočiti je na vreme. Posle skretanja treba savladati još sedam kilometara i stiže se u Đurince. Tu treba preći prugu i posle četiri kilometra - evo vas u Sopotu, malom i simpatičnom gradiću u podnožju Kosmaja.

Odatle do vrha Kosmaja preostaje još pet kilometara relativno uskog puta na kome, bar kada smo mi tuda nedavno prolazili, nije bilo takozvanih udarnih rupa.



Dakle, za manje od jednog sata stiže se na vrh ove pitome planine. Do iste tačke može se stini i starim avalskim putem: Avala, Trešnja, Ralja, pa tako sve do Đurinaca, a potom skretanje ka Sopotu...

Ko voli usput da razgleda okoliš bolje je da izabere ovaj drugi pravac, tim pre što je put zanimljiv, istina krivudav ali bez rupa.

Kada se popne na vrh Kosmaja, koji je od Beograda udaljen nepunih 60 kilometara, putnik namernik prvo ugleda veliki hotel usred zelenila. Ako je pomislio da će u njemu popiti kafu, nešto pojesti, sesti na veliku terasu u hladovini, a možda - zašto da ne - i prenoćiti, moramo da ga razočaramo. Hotel jeste spolja lepo okrečen, ali je zatvoren, a pogled kroz velike prozore otkriva da preuređenje još traje. Ispod ovog objekta, koji je nekada bio PTT odmaralište da bi potom prešao u druge ruke, nalazi se veliki sportski teren, koji su nekada koristili beogradski, i ne samo oni, prvoligaški fudbalski timovi za pripreme. Ali, i on je nepristupačan - ograđen visokom žicom, sa zaključanim vratima i tablom kraj ulaza koja pamti bolja vremena i naš nemar.



Ako se na terenu ne može pikati lopta ništa strašno, ima mesta okolo, a dobraje prilika da se namernici prošetaju do obližnjeg spomenika partizanima, koji se nalazi na samom vrhu Kosmaja. U podnožju postoji restoran u kome se može okrepiti.

Na severozapadnom obronku planine, u pravcu Sopota, nalazi se manastir Tresije. Podignut je za vreme despota Stefana Lazarevića početkom 15. veka. Sredinom 16. veka Turci popisivači zabeležili su daje baš ovaj manastir imao najbrojnije bratstvo u Beogradskom pašaluku. Kao i mnoge druge naše lavre, i ova je rušena da bi njena obnova počela pred Drugi svetski rat. Još traje, mada ceo kompleks deluje, što bi deca rekla, kao iz bajke.



Ko voli da šeta šumom, otkriva lepa mesta i retke biljke - na pravom je mestu. Na ovoj planini, po podacima Ekološkog društva „Kosmaj" iz Sopota, postoji 95 izvora, 551 vrsta biljaka, čak 300 vrsta gljiva. Zbog toga se već godinama na njoj, krajem septembra, organizuje izložba gljiva. Bilo u obližnjem selu Koraćica, bilo u dečijem letovalištu u blizini manastira.

Niže od vrha i manastira nalazi se Tresije, zaselak Nenenikuće, a u njemu čuvena kafana „Kod Nade i Tome". Zvanično se zove „Tresije", ali su imena vlasnika postala poznatiji „brend". Tu možete popiti kafu za 30 dinara, voćni sok za 70 ili koka-kolu za 60. Flaša piva je 60 dinara, a kilogram pečenja 800 dinara.



Posle odmora, može se kolima ka Mladenovcu; ponovo na vrh, a zatim nizbrdo. Usput se prolazi pored atraktivnih vikendica, koje su se raštrkale pokraj puta.

Put vodi do Selters banje, koja je tako reći u samom Mladenovcu. Nalazi se u velikom parku od 18 hektara četinarske šume, na 136 metara nadmorske visine. Njena voda je počela da se koristi za lečenje još 1893. godine.