Evo dokle se stiglo sa Balkanskim energetskim koridorom

(Foto: nostal6ie/shutterstock.com)

Projekat Balkanski koridor dalekovodima će Rumuniju, Srbiju, Bosnu i Hercegovinu i Crnu Goru povezati sa Italijom. Crna Gora je odmakla sa radovima na podvodnom kablu ispod Jadrana.

Srbija je za svoju deonicu te prenosne mreže od rumunskog mesta Rešice do Pančeva u fazi dobijanja građeviske dozvole, a početak gradnje planiran je na proleće. Za dvosmerni gasovod koji će našu zemlju spojiti sa Sofijom radi se projektna dokumetacija. Gasovod će povezati i Bugarsku i Grčku.

Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Dragan Đuričin kaže da je enerergetika svuda infrastruktura što znači da predstavlja pretpostavku za funkcionisanje privrede, države i život građana.

- Iz tog razloga s obzirom da energetski resursi nisu ravnomerno raspodeljeni i da nisu identične strukture prave se energetski sistemi na širem planu - objašnjava Đuričin.

Korist od energetskih investicija je višestruka, jer aktivirju i druge privredne grane, a posebno mala i srednja preduzeća mašino i elektrogradnje.

- Mi svi pojedinačno nemamo tu snagu u nastupima prema trećim tržištima, kao što možemo da radimo zajedno. I ono što ne treba zaboraviti takođe je pristupnost evropskim fondovima kada radimo regionalne projekte je mnogo viša nego u suprotnom - kaže Vladimir Krulj, ekonomski savetnik u Vladi Srbije.

Svetski energetski giganti sve više investirju u naš region. Zbog klimatskih promena, prioritet su zajednička ulaganja i u projekte obnovljive energije.

Gaetano Masara, izvršni direktor "General Electric" za Jugoistočnu u Evropu kaže da je neophodno da se u Srbiji i regionu što pre usvoji dekret o obnovljivim izvorima energije, jer je potencijal ogroman.

- Tu su i obaveze zemelja regiona prema Evropskoj uniji u toj oblasti - kaže Gaetano Masara.

Srbija je od prošle godine potpuno otvorila tržište struje i gasa. To bi u narednim godinama moralo da donese veću konkurenciju.