Otvorena železnička stanica Prokop - Gradnja počela još 1974, završetak radova 2018. godine (FOTO)

(Tanjug/Srđan Ilić) Buduća glavna železnička stanica Beograd centar u Prokopu, posle 40 godina radova, otvorena je za saobraćaj. Premijer Aleksandar Vučić prisustvovao je obeležavanju završetka prve faze izgradnje i označio otvaranje Prokopa tako što je u stanicu došao sa saradnicima vozom koji će od danas saobraćati na liniji Beograd - Novi Sad.

Očekuje se da će za potpuno izmeštanje železničke stanice iz centra grada u stanicu "Prokop" biti potrebno godinu dana.

(Tanjug/Srđan Ilić) U funkciji je osam koloseka koji su izgrađeni po evropskim standardima, kao i pet perona pa je Prokop, koji se do sada koristio za vozove gradske železnice odnosno "BG voz", otvoren i za prijem i otpremu putnika vozova na relaciji Beograd - Novi Sad - Beograd.

Na toj liniji će saobraćati novi "Stadler" elektromotorni vozovi, a kroz Prokop će nastaviti svakodnevno da saobraća 105 "BG vozova".

Završetkom ove faze omogućeno je odvijanje železničkog saobraćaja u stanici na osam od ukupno deset projektovanih koloseka, kao i prijem i otprema putnika na pet od ukupno šest perona, sa svim potrebnim pratećim radovima za organizaciju i kontrolu saobraćaja vozova i putnika.

Ispunjen je predviđeni rok za završetak radova koji je bio 420 dana, a vrednost ugovora od 25,8 mil EUR obezbeđen je iz kredita Kuvajtskog fonda za arapski ekonomski razvoj. Projekat je uradio Saobraćajni institut CIP.

Radove na prvoj fazi je izveo konzorcijum na čelu sa "Energoprojektom", a obuhvatili su, između ostalog, izgradnju trećeg, četvrtog, sedmog i osmog koloseka, rekonstrukciju postojećeg devetog i desetog koloseka.

Radovi na rekonstrukciji železničke stanice Beograd Centar u Prokopu počeli su 3. decembra 2014. godine. Urađeno je šest staničnih koloseka - 3, 4, 7, 8, 9 i 10 uključujući i četiri takozvana izvlačnjaka, a koloseci 5 i 6 kolosek u zoni perona izgrađeni su i pušteni u saobraćaj 2010. godine, kao i prvi i drugi kolosek za koje je završen donji stroj, izvršena nabavka materijala i opreme za kasniju ugradnju koloseka.

Na pet od ukupno šest perona obavljeni su građevinsko zanatski i instalaterski radovi, kao i dva putničko-prtljažna pothodnika - dedinjska i senjačka strana. Radove je izvodio konzorcijum firmi okupljenih oko "Energoprojekt Opreme", a u čijem sastavu su još "Energoprojekt Niskogradnja", "Energoprojekt Visokogradnja", ZGOP i AŽD.

Radovi su obuhvatili i elektro-energetske instalacije i telekomunikacione sisteme u pothodinicima i na peronima.

Uveden je informativnog sistem za obaveštavanje putnika, a završeno je i saniranje hidroizolacija na ploči kote 105, zatim kontaktna mreža i gradnja četiri trafo stanice, dispečerski uređaji i lokalna kablovska mreža, osiguranje stanice Beograd centar, kao i rasputnica Karađorđev park i Dedinje elektronskim signalno-sigurnosnim uređajima i rekonstrukcija stanične postavnice.

Naredna faza uključuje izgradnju stanične zgrade, saobraćajnog i putničkog prilaza sa autoputa E-75 i obodnih gradskih saobraćajnica, kao i prateće infrastrukture.

(Tanjug/Srđan Ilić) Takođe, predviđeno je da se u Prokopu na ploči podigne gornji sprat stanice na kome će se nalaziti komercijalni i drugi sadržaji površine više od 100.000 m2.

Gradnja stanice u Prokopu traje još od 1974. godine, kada je zaživela kao ideja tadašnjeg gradonačelnika Branka Pešića, ali od 1996. godine nije bilo radova. Radovi na terenu su započeti 1977. godine, ali je ubrzo prekinuta zbog nedostatka finansijskih sredstava, zatim je 1990-ih nastavljena i prekinuta ponovo 2000. godine.

Na tenderu 2005. je pobedio mađarski "Trigranit" sa kojim su pregovori prekinuti, jer je između ostalog tražio da mu bude ustupljeno pravo gradnje na mestu sadašnje železničke stanice odnosno u Savskom amfiteatru.

Stanica Prokop je deo Beogradskog železničkog čvora i predstavlja centar železničke mreže Srbije.

Izgradnjom putničke stanice Beograd centar u Prokopu, tehničkih stanica u Zemunu i Kijevu, Robno transportnog centra u Makišu i obilazne pruge Beli Potok-Vinča-Pančevo, teretni sistem i novi putnički sistem stavljaju se u funkciju po konceptu čvora.

(Zorana Mihajlović) Potpredsednica vlade i ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Zorana Mihajlović izjavila je danas da se otvaranjem Prokopa Beograd vraća na mapu železnica Evrope.

- Budućnost ne može doći sama, već zavisi od svih nas zajedno, od velikog rada. Naš je posao da nastavimo da radimo Prokop i svaki drugi infrastrukturni projekat, jer tako Srbija ide napred - rekla je Mihajlović.

Ona je zahvalila premijeru Aleksandru Vučiću, jer je pomogao da se konačno završi i otvori Prokop, posle 40 godina, što je, kako je ocenila, pre svega zavisilo od političke volje.

- Ovde su stajali mnogi novinari, političari, stručnjaci, ostarili, a da Prokop nije bio završen. To nije zavisilo ni od finansija, stručnjaka, projekata, već od političke volje - rekla je Mihajlović.