Zabrana pušenja dobra po zdravlje, loša za ugostitelje?
Komentari
Ukoliko budu usvojene izmene Zakona o kojima bi trebalo da se odlučuje tokom ove godine, potpuno će biti zabranjeno pušenje u kafanama, barovima i kafićima. I dok srpski ugostitelji tvrde da će im to doneti propast, iskustva drugih zemalja govore drugačije.
Izmenama Zakona o zaštiti stanovništva od izloženosti duvanskom dimu, koje bi trebalo da stupe na snagu tokom 2016. godine, Srbija bi se pridružila evropskim zemljama u kojima se beleži trend pooštravanja zabrana.
Kada je reč o restoranima i barovima, zakonodavstvo u Evropi je prilično šarenoliko. Najstroža pravila imaju Mađarska, Bugarska, Španija, Irska i Britanija u kojima je apsolutno zabranjeno pušenje u kafićima i restoranima, kao i svim zatvorenim radnim prostorima.
Liberalnija pravila su, recimo, u Austriji, gde postoji polovična zabrana u kafićima i restoranima, u onim manjim od 50 m2 moguće je pušiti, dok je u većim moguća izdvojena prostorija za pušenje. U Estoniji u ugostiteljskim objektima važi zabrana pušenja, osim u posebno dizajniranim prostorijama u kojima nije dozvoljeno služenje i konzumiranje pića i hrane.
Bez dozvoljenog pušenja manji promet?
U niškom Udruženju ugostitelja kažu da im zabrana pušenja može doneti samo štetu i apeluju na nadležne da dobro razmisle koji će to imati uticaj na ekonomiju,
- To je strašno. Pored svih drugih dažbina, inspekcija i nameta, ovo je još jedan udarac. Razumem da će zdravlje naroda možda bude u boljoj situaciji, ali to će biti veliki problem za ugostiteljstvo. Da li je neko preračunao koliko će to da košta? - pita Dejan Ilić iz Udruženja ugostitelja. On procenjuje da bi se prihodi ugostitelja drastično smanjili, i to nekima čak i do 70 %.
Neki vlasnici kafana, kako sami kažu, ostali bi i bez vernih gostiju iz Bugarske koji dolaze u Niš upravo jer mogu da se provesele, popiju i druže u restoranima gde je dozvoljeno da zapale cigaretu, pošto je to u njihovoj zemlji zabranjeno.
I fizičko odvajanje prostora za pušače i nepušače bi umanjilo prihode, jer ti lokali ne bi bili isti, a i to bi bio dodatan trošak, kažu niški ugostitelji.
S druge strane, nekoliko studija za koje Evropska komisija kaže da imaju kvalitetnu i pouzdanu metodologiju, pokazalo je da politika zabrane pušenja na određenim mestima nije imala negativan uticaj na restorane, barove i druge delove ugostiteljskog sektora. Međutim, ističu da su tu izuzetak kockarnice. Istraživanja su pokazala da je njihov efekat neutralan na ugostiteljske objekte i da posle nekog vremena bivaju prihvaćeni.
Petnaest članica EU prijavile su da postoji podrška stanovništa za politiku zabrane pušenja na javnim mestima. Podrška takvom zakonodavstvu je u Italiji, recimo, porasla od 83% u 2001. godini na 93% u 2006. godini.
Dosadašnje zabrane smanjile broj pušača
(Foto: Ivana Vuksa)
Tim zakonom napravljen je ustupak ugostiteljskim objektima, pa je u lokalima većim od 80 m2 bila dozvoljena podela prostora na pušački i nepušački deo.
Načelnik Centra za promociju zdravlja Insituta za javno zdravlje Niš Čedomir Šagrić kaže da ima koristi od dosadašnje zakonske regulative jer je 14% pušača smanjilo broj popušenih cigareta u toku dana, dok je njih 13% prestalo da puši. Došlo je do pada izloženosti duvanskom dimu u školama i fakultetima sa 44% u 2010. godini, neposredno pre stupanja Zakona na snagu, na 7% u 2014. godini. Na radnim mestima izlođenost je opala od 45% na 31%.
Međutim, izloženost u ugostiteljskim objektima se smanjila tek 8%. Šagrić napominje da odvojeni prostor za pušače i nepušače, kao ni posebne prostorije za pušenje, čak i kad imaju ventilaciju, nisu efikasno rešenje i ne pružaju zaštitu.
Prema rečima Šagrića, potpuna zabrana pušenja u zatvorenim prostorima ne samo da bi u Srbiji smanjila broj smrti koje su posledica upotreba duvana za 10%, već ima i preventivno delovanje.
- Na decu utiče tako da ne započnu pušenje jer to ne mogu bilo gde da zapale cigaretu, a na odrasle koji puše da ostave pušenje, smanje broj cigareta i posvete se zdravom načinu života - objašnjava Šagrić.
Srbija među rekorderima po broju pušača
Srbija je pri samom vrhu po stopi pušenja među članicama EU - puši 34,7% odraslih, a "bolji" od Srba su Bugari sa oko 35% pušača i Grci sa 38%. Prema poslednjim istraživanjima, najmanja stopa pušača u Evropi je u Švedskoj 11% i Finskoj 19%.
Istraživanje koje je u 2015. godini radio Eurobarometar pokazuje da postoji trend opadanja broja pušača širom Evrope i da je u odnosu na 2012. godinu udeo pušača sa 28% pao u na 26%.
Tagovi:
Zakon o zaštiti stanovništva od izloženosti duvanskom dimu
zabrana pušenja u kafanama barovima i kafićima
zabranjeno pušenje
dozvoljeno pušenje
Dejan Ilić
zabranjeno pušenje u zatvorenom radnom prostoru
Čedomir Šagrić
izloženost duvanskom dimu
rak pluća
posebne prostorije za pušenje
Komentari
Vaš komentar
Rubrike za dalje čitanje
Potpuna informacija je dostupna samo komercijalnim korisnicima-pretplatnicima i neophodno je da se ulogujete.
Pratite na našem portalu vesti, tendere, grantove, pravnu regulativu i izveštaje.
Registracija na eKapiji vam omogućava pristup potpunim informacijama i dnevnom biltenu
Naš dnevni ekonomski bilten će stizati na vašu mejl adresu krajem svakog radnog dana. Bilteni su personalizovani prema interesovanjima svakog korisnika zasebno,
uz konsultacije sa našim ekspertima.