Ilegalni starački domovi - siva zona koja cveta uz opasnost po život ljudi

Domove za stare otvaraju ljudi različitih zanimanja i stepena obrazovanja. Za neke je to samo dobar biznis, pa zarad uštede u troškovima i veće dobiti pokušavaju da zaobiđu zakon i standarde. Zbog toga je, samo prošle godine, inspekcija socijalne zaštite zatvorila 17 ilegalnih domova i privremeno oduzela dozvolu za rad u tri registrovana doma. Uvođenje licenci trebalo bi da bude garant bezbednosti i kvaliteta usluge, a rok za predaju dokumentacije ističe u maju.

U Srbiji ljudi uglavnom odlaze u dom tek kada nemaju drugi izbor. Vesna Raičević se na to odlučila posle nekoliko teških operacija, jer o njoj nije imao ko da brine.

- Plaćala sam žene koje su me gledale i vrlo malo sam dobijala. To nisu bile stručne osobe za to. Meni se više isplati u domu, samo treba voditi računa u koji dom se ide - objašnjava Raičevićeva.

Odavno su domovi za stare prestali da budu samo socijalne ustanove i sve više njih pruža i medicinske usluge.

- Dovode nam se ljudi sa zdravstvenim problemima i tu našu socijalnu zaštitu trebalo bi da dignemo na viši nivo. Ako bi neko u ovoj državi imao sluha za to, da nam bar tog jednog lekara plaćaju ili na neki drugi način da nam pomognu jer je mnogo teška saradnja između domova zdravlja i privatnih ustanova - kaže zastupnik Udruženja privatnih domova Radoslav Milovanović.

Dešavalo se, kažu, da Hitnu pomoć čekaju po nekoliko sati ali i da im traže nadoknadu da bi korisnika dopratili do sobe. Privatni domovi za mnoge su nedostižni. Čak ni visoka cena, međutim, nije uvek garant kvaliteta.

- Ono što nas remeti u tom radu je nelojalna konkurencija koja zapošljava honorarne radnike, ne prijavljuje ih, daje niže cene jer su im troškovi drastično manji i to je ono čime se naše udruženje prevashodno treba prvo baviti - da razotkrijemo tu nelojanu konkurenciju koje ima na desetine - ističe Milovanović.

Ilegalni domovi su jeftiniji. U njihov rad ne postoji nikakav uvid, a vlasnici takvih domova vešto izbegavaju inspekciju, menjaju lokacije, pa im se teško ulazi u trag.

- Čujemo često u javnosti šta se dešava u tim nekim divljim domovima i tu zaista moraju državni organi da postupaju na najrigorozniji način. Postoje česti problemi inače u okviru državne uprave u tome što su često nesinhronizovane inspekcije - objašnjava Vladana Jović iz kancelarije Zaštitnika građana.

Načelnica socijalne inspekcije Ministarstva za rad, boračka i socijalna pitanja Biljana Zekavica kaže da bi verovatno jedan od ključnih faktora za uspešno obavljanje ovog posla bilo i ažurnije postupanje pravosudnog sistema u pogledu svih onih postupaka koje je inspekcija socijalne zaštite pokretala svih prethodnih godina, a koji u najvećem broju slučajeva uopšte nisu završeni.

Da bi se stalo na put vlasnicima ilegalnim domova, u Ministarstvu računaju na savest i saradnju rođaka. U pojedinim slučajevima bilo je elemenata i za njihovo krivično gonjenje, jer su svesno svoje roditelje smeštali u ilegalne domove, u kojima su bili i životno ugroženi.

Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Republike Srbije

starački dom

som za stara lica

Vesna Raičević

Udruženje privatnih domova

Radoslav Milovanović

Vladana Jović

Zaštitnik građana

Ministarstvo za rad boračka i socijalna pitanja

Biljana Zekavica