Vanredni izbori i ekonomske prilike - Srbija i dalje zemlja sa visokim rizikom poslovanja
Srpski premijer najavio je održavanje vanrednih parlamentarnih izbora u aprilu ili maju, samo dve godine nakon prethodnih. Iako njegova vladajuća stranka SNS već ima veliku većinu (158 od 250 mesta u skupštini), Vučić ima različite taktičke razloge za izlazak na birališta. Formalno je objasnio potrebu za novim izborima stvaranjem perioda institucionalne stabilnosti do 2020. godine, dovoljnim vremenom da Srbija sprovede uslove za ulazak u EU, nakon početka pregovora u decembru 2015. Premijer želi i da osveži svoj demokratski mandat suočenjem sa protivnicima unutar svoje stranke, ali i sa različitim interesnim grupama unutar srpskog društva koje se protive reformama. Na taj način, on je uveren ne samo da će obezbediti još četiri godine mandata, već i da će povećati svoju kontrolu nad parlamentom. Po proceni javnog mnjenja SNS će dobiti između 45% i 50% glasova u poređenju sa oko 10% glasova koliko bi dobio njihov najveći protivnik, navedeno je u izveštaju.
Novi izborni mandat SNS-a, po mišljenju D&B analitičara, bio bi pozitivan za Srbiju. Sadašnja vlada je postigla solidan napredak od dolaska na vlast: rešavanje problema Kosova, pozicioniranje Srbije na putu ka članstvu u EU, a od 2014 godine i suočenje sa ozbiljnim strukturalnim ekonomskim problemima u zemlji. Glavna zamerka premijeru i SNS-u je povećanje monopolizacije političkih institucija i potiskivanje medija. U ovom trenutku, Vučić definiše pravi put za Srbiju, ali kako se prostor za raspravu o politici sužava tako postoji sve veći rizik da može napraviti pogrešan korak zbog odsustva odgovarajućih kontrola i ravnoteže u sistemu.
Pozitivnom trendu Srbije doprinose i napori vlade da se reše ključni problemi u poslovnom oklruženju. Priprema se novi zakon o investicijama koji bi privukao više stranih ulaganja. Među odredbama propisanim u nacrtu zakona su: princip jednakog tretmana stranih i domaćih investicija, mere za rešavanje problema nepotizma i favorizovanja; ukidanje carina pri uvozu opreme, osim za vozila; ubrzan sudski postupak za predmete koje se odnose na ulaganja; pravo stranih investitora za držanje deviznih sredstava na bankovnim računima i zaštita od eksproprijacije, koja će se u budućnosti sprovoditi samo uz odobrenje parlamenta.
Početkom godine pojednostavljen je i proces izdavanja građevinskih dozvola. Srbija je do nedavno bila među onim državama u svetu u kojima je najteže dobiti građevinsku dozvolu. Proces dobijanja dozvole imao je 18 procedura, trajao osam meseci i koštao oko 3,6% vrednosti objekta. Investitorima je to stvaralo probleme, a državi smanjivalo izglede za ekonomski rast. Srećom vlada nastoji to da reši .
Prošle godine je smanjila troškove podnošenja zahteva za građevinsku dozvolu, a uveden je i novi Zakon o planiranju i izgradnji koji ima za cilj da skrati vreme čekanja za dobijanje dozvole do 28 dana i da bolje reguliše odnose između državnih organa i lokalne samouprave. Najnovijom promenom trebalo bi da se smanji i broj potrebnih procedura za dobijanje dozvole, ali postupak nije u potpunosti usklađen jer je vlada uvela dodatne korake u procesu sertifikacije .
Bonitetna kuća ‘Rating d.o.o.’ iz Beograda, kao članica "Bisnode grupe", ekskluzivno zastupa bonitetnu kuću ’Dun & Bradstreet’ u Srbiji i u Crnoj Gori.