Porodica Jevtić radi 14 sati dnevno da proizvede dovoljno cveća za Dan žena

Da bi procvetalo cveće, koje će se širom Srbije prodavati za Dan žena, Jevtići iz Šumadije rade 14 sati dnevno. To cveće neguju domaćin i njegova prva dama, kao i tri ćerke, lepe toliko da ugrožavaju izgled svojih proizvoda.

U selu Tečić, između Kragujevca i Jagodine, na 20 ari pod plastenicima upravo je prispelo cveće koje će od osmog marta krasiti domove dama u Beogradu i celoj centralnoj Srbiji.

Jevtići bukvalno žive od cveća. Pre skoro dve decenije počeli su da ga gaje uz kupus, krompir, papriku i paradajz. Onda su povrće prestali da gaje za prodaju i posvetili se cveću. Idejni tvorac posla je Slađana Jevtić, gazdarica.

– Cveće smo stidljivo ubacili u proizvodnju pre 18 godina, a kako smo učili i postali sve vičniji ovom poslu, tako smo izbacivali sve drugo i sada smo samo cvećari. Posla je mnogo, u plastenicima ga ima svakoga dana cele godine. Sada, pre Dana žena, radimo oko 14, 15 sati dnevno. U najvećem špicu sezone, od aprila do sredine juna, radimo i po 18 i 19 sati na dan. Ujutru idemo na pijac, kada se vratimo robu istovarujemo i spremamo drugu za sutradan. Istovar, utovar i posao u plasteniku traje i do jedan sat iza ponoći. Svakoga jutra ustajemo u četiri, pa na pijac – kaže Slađana.

Njoj i domaćinu poljoprivrednog gazdinstva, Milovanu, pomažu i tri ćerke. Ne zna se koja je lepša i uspešnija. Najstarija Suzana je ekolog i sada je na specijalizaciji. Srednja ćerka, Milena, ima još dva ispita do okončanja studija srpskog jezika. Najmlađa Emilija je srednjoškolka.

– Svaka od njih radi u plastenicima. Kada je sezona, svi radimo na pijacama. Imamo tri kombija, rasporedimo se u tri tima i svi na različite pijace. Ovo je težak posao, s mukom stečeni dinar. Cene cveća godinama su iste, a sve drugo poskupljava, mnogo ljudi je bez posla – objašnjava Milovan.

Jevtići imaju 20 ari pod plastenicima, sedam velikih i pet malih plastenika. Na još 10 ari sade cveće na otvorenom, a u pitanju je takozvani "jesenji program".

– Prodajemo za osmi mart najčešće robu na veliko, većim distributerima i cvećarama. Preko leta deo robe prodajemo i na malo, na pijacama. Kad je reč o zaradi, pa zaradim da živimo. Ne mogu čak da kažem – pristojno, ali imamo za najbitnije. Radimo supruga i ja, ćerke i naša radnica Jela, koja je kao član porodice. Treba mi još koji radnik, posebno u sezoni, ali nema ko da radi. Jeste da nema posla, jetse da je teško, ali jeste i da i kada ima posla, ljudi biraju – svedoči Milovan Jevtić.

Pod plastenicima ove porodice rastu Lepi Jova i Lepa Vinka, s tim što je Vinka izdržljiviji cvetak, manje bira uslove, pa je po popularnosti "pregazila" Jovu.

Jevtići gaje i muškatle svih vrsta i boja, te "ledeno srce", ciklame, karanfile, primule, kalibrahoe, surfinije i još mnogo toga što obični smrtnici pazare uz "dajte mi ovo cveće".

Slađana Jevtić, gazdarica imanja, kaže da u njihovoj kući nema podela na muške i ženske poslove i da se i ovaj nežni cvetni posao radi uz silan trud i sa samo jednim pravilom- da sve bude završeno kako valja i na vreme.

– Nikada dan za danom ne iznosim na pijac isto cveće, ono koje je ostalo od prethodnog dana. Ono se vraća u plastenike, da se povrati ili da skonča. Mušterije svakoga dana dobiju sveže cveće. Baš zbog takvog rada mi smo za Dan žena poslali veliku isporuku za Beograd, kupcu koji jedan cvet nije video unapred – objašnjava Slađana.

On nam veruje zbog toga što godinama radimo odgovorno, stičemo poverenje, a poverenje kupca mukotrpno se gradi i očas posla može da nestane. Isplati se kvalitet na kraju, moja je poruka svima da bez obzira šta rade, isplati se raditi pošteno, ubeđena je žena koji radi težak posao usred bašte od par hiljada cvetova.