Sumorna slika domaćeg agrara - Ratari se žale na pad cena prozvoda i smanjene subvencije

Prolećne setva će po ulaganjima biti skromna. Ratari imaju računicu, da aktuelni pad cene njihovih proizvoda paritetno poskupljuje proizvodnju, a da im subvencije države nedovoljno pomažu. Uz sve nabrojano, klimatske promene prete da umanje prinos koji je nekih prethodnih godina među pojedinim kulturama bio toliki da su pojedini ratari poslovali u gubitku.

Da će prolećna setva biti skromna po ulaganjima, tvrdi član odbora za selo Srpske akademije nauka i umetnosti Branislav Gulan. On očekuje da kukuruz zauzme prvo mesto po površinama.

- Kukuruz će biti posejan na nekih milion i dvesta hiljada hektara, suncokret na približno 190 hiljada hektara, očekuje se povratak šećerne repe na njive i setva na približno 60 hiljada hektara. Soja će takodje zauzeti značajne površine od oko 170 hiljada hektara. Svaka setva, pa i ova skuplja je od prethodne. To znači da će setva biti sirotinjska. Naši seljaci neće nikada ostaviti njive neposejane, medjutim manje će uložiti u njih jer para nema, krediti se samo obećavaju ali se ne dobijaju pa seljaci nemaju novca da ulažu u proizvodnju. Dakle, kakva setva takva će nam biti i žetva- zaključuje Branislav Gulan.

Kada je reč o cenama materijala za setvu, one su slične lanjskim, ali je pad cene naših proizvoda ovogodišnju setvu učinio težom, žali se ratar u Silbašu Milan Mirosavljević. On kaže da su smanjene subvencije države sa 12.000 na 4.000 dinara po hektaru nedovoljne za osnovne troškove

- Što se tiče setve koja je na pragu, mislim da će biti teža od prošlogodišnje. Cene đubriva i semena uglavnom su ostale na istom nivou kao lane, s tim što je naša roba mnogo jeftinija. Ako bi gledali neki paritetni odnos onda smo mi u minusu i to pozamašnom. Prošle i pretprošle godine, a i ranije, subvencije nikada nisu stizale na vreme za setvu. Uvek su dolazile u junu, julu ili avgustu, kada bi setva već bila završena. Te 4.000 koje su sada planirane bolje da nam nisu ni dali. Ako pogledamo cenu nafte na benzinskim pumpama, to je 20 litara po jutru ili 35 litara po hektaru – što je smešno- žali se Mirosavljević.

Da situacija na berzi ne ide na ruku našim ratarima potvrđuje i direktor novosadske produktne berze Žarko Galetin. On objašnjava da su niske cene roba primarnog agrara na našem tržištu posledica velikih svetskih zaliha

- Te cene na svetskim tržištima se prelivaju i ovde kod nas imamo situaciju da su u ovom trenutku cene čak i niže kod kukuruza, pšenice i soje nego što su bile u vreme žetve- zaključuje Galetin.

Veliki pad cene kukuruza nije jedini problem naših ratara u danima pred setvu. Naime, Milan Mirosavljević podseća da su nepovoljne temperature od prošlog leta odnele dobar deo roda soje. Tako su neki ratari u tom ataru ,koji su skupo plaćali zemlju u arendi, jedva uspeli da pokriju troškove proizvodnje i zakupa - pa ove godine dobro kalkulišu šta sejati.

SANU Beograd

ratari

subvencije za poljoprivrednike

kukuruz

setva

šećerna repa

pšenica

Milan Mirosavljević

državne subvencije

cene đubriva

agrarna proizvodnja

novosadska produktna berza

Žarko Galetin

cene poljoprivrednih proizvoda