Srbija šampion u rasipanju energije - Rekonstrukcija objekata, nove tehnologije i promena navika siguran put ka uštedi

Struja u Srbiji neće poskupeti u narednom periodu, niti je to bilo kakva obaveza "da od nekog datuma moramo povećati cenu za neki procenat", potvrdio je ministar energetike Aleksandar Antić. Ova dobra vest, kako za građane, tako i za privrednike, morala bi biti u senci jedne manje prijatne činjenice – da Srbija danas ima najniži stepen energetske efikasnosti u Evropi.

Naime, države Zapadne Evrope po kvadratnom metru potroše manje od 100 kilovat sati energije godišnje, a u našoj zemlji potrošnja je od 150 do 180 kilovat sati. Od ukupno potrošene električne energije u Srbiji skoro polovinu potroše građani u svojim stanovima, a čak 65% te energije odnosi se na grejanje. Primera radi, specifična potrošnja toplotne energije u Danskoj je 96 kilovat sati po kvadratu u sezoni, a kod nas 228 i to u poslovnim prostorima i zgradama, dok je u privatnim kućama mnogo veća. Niti je električna energija besplatna, niti je imamo u neograničenim količinama. Štednja je neophodna i iz razloga što Srbija u nekim oblastima troši pet puta više primarne energije po jedinici bruto društvenog proizvoda nego razvijene zemlje. Utrošak energije u nekim sektorima je čak četiri do pet puta veći od zapadnih zemalja. Zbog toga privreda proizvodi robu koja nije konkurentna, domaćinstva plaćaju veće račune, dok država daje više para za uvoz struje, gasa i drugih energenata.

Tako smo postali evropski šampioni u neracionalnoj potrošnji energije koju, čak i za javnu rasvetu, trošimo 50 procenata više nego zemlje Evropske unije. A da, ipak, na javnu rasvetu nekako nismo osetljivi, primetili smo u Beogradu u kome je novogodišnje osvetljenje dočekalo Kinesku novu godinu.

Prioritet – srediti zgrade

U razvijenim zemljama jedna trećina potrošnje odlazi na zgradarstvo, a najveći deo na industriju, dok u Srbiji najveća potrošnja, čak 60%, odlazi na zgrade. Zbog toga je poboljšanje energetskih kvaliteta zgrada ključno za ostvarivanje ciljanih ušteda energije za 9% u desetogodišnjem periodu od 2008. do 2018. godine.

Procena je da u Srbiji imamo više od 4,5 miliona objekata koji podležu energetskoj sertifikaciji. Ako se zna podatak da do 80-tih godina prošlog veka nismo ni imali ozbiljnu regulativu u ovoj oblasti, to znači da više od 80% svih tih zgrada zahteva energetsku sanaciju.

Predsednik skupštine Inženjerske komore Srbije Dragoslav Šumarac kaže da se kod usvajanja Zakona o ozakonjenju objekata videlo da nadležno ministarstvo procenjuje da u Srbiji ima više od 1,5 miliona nelegalnih objekata, koji su po pravilu takođe energetski neefikasni.

Šumarac takođe podseća da je prema Nacionalnom akcionom planu energetske efikasnosti, koji je predložilo Ministarstvo energetike Srbije, predviđeno je da se do 2020. godine smanji potrošnja finalne energije u zgradama za 9%. Da bi se to ostvarilo, objašnjava naš sagovornik, potrebno je uložiti 1,6 mlrd EUR samo u sanaciju postojećeg stambenog fonda. To je jedna od većih investicija i tu se vidi da je energetska efikasnost projekat od nacionalnog značaja, na kome treba raditi i sprovesti ga što pre.

Pokretanje građevine

Ako se sve ovo uzme u obzir, nameće se pitanje koliko je podizanje energetske efikasnosti u zgradarstvu šansa za građevinsku industriju, odnosno srpsku privredu u celini, i da li bi stroži propisi mogli da ograniče ili poskupe novogradnju?

Pokretanje energetske sanacije zgrada je velika šansa za građevinarstvo Srbije, kako za građevinsku industriju, tako i izvođače radova, poručuju iz Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture.

- Ako znamo da čovek provede 90% svog života u zgradama (kancelarije, bioskopi, sportske dvorane, pozorište, bolnice, škole, dečji vrtići...) onda je veoma važno da mu u tim zgradama bude i udobno, a to je jedino moguće ako su zgrade propisno izolovane i ako imaju odgvarajuće instalacije i opremu. Sada u Srbiji imamo oko 85% stambenih zgrada koje nemaju nikakvu toplinsku izolaciju, a ostale imaju nezadovoljavajuću izolaciju i samo nove zgrade (koje su dobile građevinske dozvole nakon 1. oktobra 2012. godine) su projektovane u skladu sa propisima iz ove oblasti – kaže za "eKapiju" Jasminka Pavlović, šef odseka za energetsku efikasnost i građevinske proizvode u Ministartvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture.

Ona objašnjava da, budući da se većina termoizolacionih materijala proizvodi u Srbiji, kao i prozori i vrata, ali i proizvodi za završne radove, i da sve radove na energetskoj sanaciji zgrada sprovode naši radnici, jasno je da bi šire pokretanje energetskih sanacija pokrenulo umrtvljeno građevinarstvo i građevinsku industriju, a korisnicima zgrada stvorilo bolje uslove za život i rad.

(Jasminka Pavlović) Energetski pasoši

Već četvrtu godinu, u skladu sa direktivama Evropske unije, i u našoj zemlji sve nove i rekonstruisane zgrade i državne institucije moraju imati energetske pasoše. U njima piše koliko zgrada i stanovi troše energije. Radi unapređenja energetske efikasnosti i smanjenja zagađenja, pri Ministarstvu građevinarstva napravljen je i Centralni registar svih energetskih pasoša u zemlji – CREP, koji bi trebalo da najviše olakša građanima pri kupovini stana. Više ne moraju da veruju na reč investitorima, već unapred mogu znati ono što je za kućne budžete najvažnije - koliko će izdvajati za grejanje ili hlađenje.

Naime, ukoliko želite da kupite neki stan u nekoj zgradi možete da odete i pogledate u Centralnom registru. Imate slobodan pristup da vidite kojoj klasi zgrada pripada i koliko energije se troši za grejanje stana po metru kvadratnom godišnje.

Budžetski fond

Srbija od 1. januara 2014.godine ima Budžetski fond za podizanje energetske efikasnosti. Ovaj fond u je u prošloj godini raspolagao sa 180 miliona dinara namenjenih za projekte javnog sektora. Prema rečima stručnjaka, ključni korak za unapređenje energetske efikasnosti u zgradama u Srbiji je da se dopre do pojedinaca, koji zbog nedostatka novca ili nedovoljnog znanja o mogućim uštedama, ne unapređuju svoje kuće. Krajem 2014. godine sklopljeni su ugovori sa 11 lokalnih samouprava za adaptaciju javnih zgrada iz tog fonda. Uvođenje energetskih menadžera trebalo bi da pruži uvid u pravo stanje u oblasti energetske efikasnosti u opštinama koje će morati da ostvare propisane uštede energije, da ih prate i izveštavaju resorno ministarstvo.

Projekti za koje su izdvojena sredstva iz fonda birani su na osnovu više kriterijuma, poput toga kolike su uštede po dinaru uložene investicije, bodovalo se i ako je lokalna samouprava bila spremna da uloži više sredstava. Zvaničnici Ministarstva rudarstva i energetike objašnjavaju da Fond subvencioniše do 70% investicije. Ipak, oni napominju da je Fond za energetsku efikasnost budžetska linija na nivou ministarstva, da su njegove mogućnosti ograničene, odnosno da se pare ne vraćaju u fond, niti mogu da se stave u banku kao garancija.

Stoga Srbija u narednom periodu mora da radi na razvijanju kvalitetnih mehanizama za energetsku efikasnost, uz podsećanje da naša zemlja nema posebnu instituciju za tu oblast za razliku od država u okruženju koje imaju i prihode iz ekoloških taksi.

Bruto društveni proizvod i rešenja za Vladu

Stručnjak Evropskog instituta za energetske performanse u zgradarstvu (BPIE) Den Stanjašek je, učestvujući na jednom od panela posvećenom razvoju ove oblasti, istakao da evropska iskustva pokazuju da ulaganja u energetsku efikasnost mogu da utiču na povećanje bruto domaćeg proizvoda i do 1% godišnje.

Na putu do promene sumorne statistike pred Vladom Srbije, stručnjaci daju nekoliko rešenja - direktne subvencije, poreski podsticaji, rivolving fond koji bi se stalno punio zahvaljujući uštedama energije, kao i prebacivanje novca lokalnim samoupravama za tu namenu.

Stručnjaci predlažu i ESCO model finansiranja kada kompanije, pored inovativnih projekata za ostvarenje veće energetske efikasnosti i smanjenje potrošnje energije klijentima nude i finansijska rešenja za njihovu realizaciju, zatim javno-privatna partnerstva, subvencije države i drugo.

Bez obzira na to kako državne institucije odluče da rade na povećanju svesti građana, investitora i lokalnih samouprava, jasno je da cela Srbija u narednom periodu mora da radi na razvijanju kvalitetnih mehanizama za energetsku efikasnost.

Jelena Đelić

Kompletan sadržaj Tematskog biltena "Energetska efikasnost – danas ulaganje, sutra profit" možete pročitati OVDE.